Nova Evropa

вперјодиста), као и против ликвидатора. Вперјодисти тражили су да се напусте сва. легална средства, што би на крају крајева довело било до тога. да би се партија претворила у шачицу завереника.

У јуну 1909 одржана, је конференца проширене редакције бољшевичких новина, »Пролетер«, која је имала велики значај за прочишћавање радничких редова и исправљање бољшевичке линије. У јануару 1910 састао се пленум Централног Комитета, који је покушао да удружи све фракције и групе, али до тога, није дошло. Од године 1910 опажа, се, услед економског напретка, живље кретање радничких маса, тако да од године 1912 оно иде јасно у правцу једне нове револуције. У годинама, 1911 и 1912 настају недељни часопис »Ввезда« и дневник »Правда« а ликвидатори оснивају легални лист »Луч«. Услед устрајног организацијоног рада бољшевика, постаје међу масама, преокрет, те се оне све више приклањају бољшевизму. У јануару 1912 одржана је конференца бољшевичких организација, и то без. ликвидатора, која, је проглашена, свеопћом партијском конференцом; она, је изабрала, нов Централни Комитет, редакцију централних органа, и заступнике у Интернадијоналном Социјалистичком Бироу. Тиме је довршена. организадија. бољшевичке партије као самосталне пролетерске партије. У марту 1912 скупили су ликвидатори око себе све небољшевичке елементе, почевше од мењтшевика, па, све до вперјодиста, те су основали, у августу исте године, у Паризу, такозвани »августовеки блок«. Течајем следећег перијода бивао је овај »августовски блок« све мањи; године 1914, кретања. маса, приближавала, су се све више револуцији, те је у јулу 1914 петроградески пролотаријат започео отворен бој на улици. Међутим започети Оветеки Рат прекинуо је покрет маса, који је стајао пред самом револуцијом, Оледи слом Друге Интернадијонале, коме су се прикључили и ликвидатори, стављајући се на стајалиште одбране грађанске домовине за време Светскога Рата, Томе насупрот издао је Љењин одмах с почетка, паролу, која је одређивала, основни правац бољшевичке тактике: да се »империјалистички« рат има прометнути у »грађански«. Године 1915, скупљају бољшевици све своје елементе у 'иностранству, 4 1915—-1916 почињу под вођетвом Љењина, и Зиновљева да играју улогу у интернацијоналном животу, наступајући као организатори левог крила интернадијоналног социјализма. На конференци у Цимервалду (1915) и у Кинталу (1916), борили су се они противу центрума, те им је доиста пошло за руком да под горњом паролом скупе око себе интернадијоналистичке леве елементе (такозвана »цимервалдска левица“). Ту почиње интернацијонална улога бољшевизма, као први фундамент Треће (комунистичке) Интернацијонале.

Већ је Оветски Рат учинио уништење капитализма, актуелном паролом целога светскога пролетаријата, под измењеним интернацијоналним приликама. Али је Рат још даље развио и класне противности, те их још енажније афирмирао у револуцији која, је имала, доћи, претпостављајући хегемонију пролетаријата, будући да је сељаштво до крајности осиромашило, услед неповољних хипотекарних одношаја, док је на, другој страни, услед развоја виших форама капитализма, добило на, важности. Већ је Фебруарска. Револуција, (1917) одражавала оваке социјалне и економске промене, и није било сумње о томе, да ће револупцијонарни покрет у извесном часу бити постављен пред задатак борбе против капитализма, па, се је зато и КОР (Бу

393