Nova Evropa

Љењин.

Као све у природи, тако је и Љењин рођен, развијао се, и порастао је. Кад ме је Владимир Илић једном затекао где листам по збирци његових чланака, из 1908, која. је баш била, угледала света, појави се на његову липу лукав осмех, и он рече смејући се: »Ванимљиво је читати, зар не, каки смо глупади били некад!« Али ја не мислим овде да, поређујем облик лубање Љењина. од 10, 20, и 30 година, са обликом оне главе која данас сјаји на седницама, Централног Комитета, странке, или у савету народних комисара. Овде се не ради о Љењину као вођи већ о Љењину као живу човеку. П, Б. Акселрод, један од отаца мењшевизма, који Љењина од свег срца мрзи — на примеру Акселрода, даје се лепо видети, како се љубав може претворити у мржњу — причао је у једној својој филипики, којом ме је покушао уверити 0 штетности бољшевизма, уопште а Љењина, напосе, како је Љењин доспео. први пут у иноземство, те како су тада ишли скупа шетати и купати се. »Осебао сам тада, да имам пред собом човека који ће постати вођом Руске Револуције. Он несамо да је био образован марксист — таких је било доста —_ него је и знао шта, хоће, и како се шта ради, Било је на њему нешто што је одисало руском. земљом. Павле Борисовић Акселрод врло је лош политичар, — он не одише земљом. Он је једна собна мудрица, чија, се жива

трагедија састоји у томе, да је у доба кад у Русији није било радничког

покрета измишљао схеме по којима би се раднички покрет имао развијати; а кад се то није десило како је он хтео, био је страшно увређен, и издире се још и данас пун гнева на непослушно дете. Али, човек често опажа сам на себи што му недостаје, и Акселрод је оним својим речима. обележио ла. не може бити боље сва својства, која ЈЉењина чине вођом.

Није могућно бити вођом раднога народа а непознавати читаву историју радничких покрета, баш као што не може бити ни модерног великог војсковође који не би познавао историју стратегије. Али, није могућно познавати историју радничких покрета (без подробног познавања историје капитализма, скупа са његовом механиком у свима његовим и економским и политичким појавама, другим речима: без познавања теорије капитализма. Љењин познаје историју капитализма, као мало који Марксов ученик. То није познавање самих текстова, — у томе би га друг Рјазанов надмашио за неколико копаља; него је он размишљао о теорији Марксовој боље него ико други... Љењин је теорију историјског материјализма самостално охватио, и проучио доље него ико други, зато што је сео да је проучава с истом

сврхом у коју ју је Марке створио.... Љењин је ступио у раднички покрет као оваплођена, воља, за револуцијом, и он је проучавао марксизам, развитак

капитализма, и развитак социјализма, с обзиром на њихов значај за. револуцију. И Плеханов је био револуцијонар, али Плеханов није још био човек воље, и, крај свег великог утицаја што га, је имао као учитељ руске револуције, он је могао учити друге само алгебри реватудију, но и њеној аритметици. Како је историја. показала, бунио се бис њескоћ четири основна, вида. рачунице Руске Револуције, па је У и 55 зрерова револуцијонарна, алгебра била више понављање нау; ОНИХ ава. него плод

а | Љењина, као

самосталне борбе мисли. У тој тачци дакле лежи IM теоретичара. ка Љењину као политичару. '

401