Nova Evropa

подигне масе на борбу противу милитаристичке и капиталистичке владе. А ви сад хоћете да ми пропаднемо а да, у име револуцијонарне формуле, капиталистичке владе однесу победу!«-

Величина Љењинова је у томе, да поставља себи такве циљеве који излазе из стварности. Стварност, то је за њега снажан коњ који га води к циљу, и он му се поверава. Он не седа никад на љуљашку својих снова. Али ни то није све, Његов геније има још једно својство: пошто постави себи циљ, он тражи у стварности средства и путеве који к томе циљу воде; и он се не задовољава тиме што је циљ поставио, већ размишља, и смисли на најконкретнији начин, шта је све потребно да се тај пиљ постигне. Он не израђује само план за битку, него и план за организацију битке. Наши организатори, који су само организатори, врло су се често подемевали Љењину као организатору. Ко види, како Владимир Илић код куће, у својој соби, у савету народних комисара, ради, мислио би доизта. да је тешко наћи горега организатора од њега. Он несамо да нема око себе читав штаб секретара, који би му припремали материјал, већ он није до данас научио ни да диктује што треба каквој типискињи, и односи се чак према перу с којим пише као какав мужик из донског краја према првом аутомобилу који сагледа. Али, има ли у целој странци и једног човека, који би био у стању да оствари, у току од десетина година, ону средишну замисао о реформи нашег бирократског апарата, нако се та реформа не да избећи ако нећемо да мужик, који се сала разјарио на чиновнике, не почне урлати. Ми сви добро познајемо тај наш бирократски апарат, и сви се деремо на сав глас противу скандалозних појава што их друг Стеклов (главни уредник полузваничних »Иввестија«), с опрезношћу једног официјавуса, назива »ситним недостацима. совјетског механизма«. Но, да ли ико од првака у странци каже сам себи: нова привредна позштика: створила је нову основу за савез пролетаријата са сељаштвом, -— како да спречимо, да бирокрација овај савез уништи“ А ето, велики политичар руског пролетаријата, немогући услед болести отаљавати ситни свакодневни: посао, размишљао је и о средишњем проблему наше државне организације, и израдио је план за деценије унапред.

Како се све то у њему стекло, знаће сам Бог. (Нека ми опросте за ову реч друг Степанов и комисија, за. борбу противу религије Историја, има: своје властите апарате за печење ракије, које никоја чрезвичајка није у стању да пронађе. Немачка буржоазија није могла да уједини Немачку, а тамо негде на бог те пита каквом забаченом салашу створио је такав неки апарат историје — с помоћу Бога или ђавола, т. ј. с помоћу молекуларног рада историје — Бизмарка, који је тај задатак такорећи сам извршно. Ко чита његове прве извештаје, и ко прати корак по корак његову политаку, мора се питати: откуд то познавање целокупне европске стварности у једног обичног пољеког поседниказ Иста. се мисао намеће, кад се размишља о историји наше странке, о историји револуције, и о Владимиру Илићу, 15 година гледали смо тога човека где се бори око сваке запете у резолудијама, противу еваког »-ивма«, што су га проналазили за последњих 25 година, од »хвостизма« до »емпириокретицизма«: сваки такав »-изам« био је за Љењина оваплоћење неког стварног непријатеља, који је постојао негде, било у радничкој класи било изван ње, тек свакако постојао. (О помоћу њих напипао би он стварност и упијао би је у себе, студирао је и

404