Nova Evropa

ћ

и како, гласао мужик противу рата•« — »Он је гласао својим ногама, јер гто бежи с фронта«. И с тиме је ствар била, свршена. Да се нећемо сложити с немачким империјализмом, то је Љењин несамо знао исто тако добро као и сви остали него није, говорећи о потреби оваке почивке, ни за цигли часак скривао пред масама шта ћемо све имати да препатимо услед тога. Ипак, боља му се чинила, и ова несрећа него слом Руске Револуције, јер се њоме добијала, ма и сенка наде, часак одмора, бар од неколико месеца, а, то је било оно што је одлучивало. Било је потребно, да се мужик дотажив својим рукама земље коју му је револуција дала, да осети опасност да би је могао изгубити, — а онда ће је већ он бранити. Или, да узмемо други пример. Било је то у доба, нашега, пораза у рату 6 Пољском, када су отпочели преговори у Риги. Ја.сам имао да путујем у иноземство, па сам пред полазак посетио Владимира Илића, да говорим с њим о питању нашег одношаја према радничким удружењима, 0 којем се питању тада појавила, била равна. мишљења. Баш као што је Љењин, при одлучивању за Брестлитовеки Мир, имао пред својим духовним очима мужика из Рјазанске Губерније те се, знајући да је он особа, која, одлучује игру у рату, замишљао на његову месту, ставио се и сад, у часу прелаза од грађанскога рата, к економској обнови Русије, на, место простога. радника, без којега. би обнова, пољопривреде била, немогућа. Како је поставио он себи питањез —: он је гледао пред собом само изнуренога радника, који је поднео нечувене муке те који је сад имао опет да изнова, подигне привреду. Да је обнова, привреде била неодложна, потреба, да се морамо скупити што боље можемо, па да имамо право да и радни народ позовемо на посао, то је за њога, било потпуно јасно; али се радило о том, да ли с тиме треба. одмах почети, те на тисуће најбољих другова извадити из војске, где су се научили били команди, па их вратити непосредно у фабрике, Сама наредба не би изазвала продукцију. Треба им дати да одахну, јер су до крајности изнурени, — то је био главни разлог у устима Љењиновим. Он је видео пред собом жива руског радника, онакова какав је био у зиму године 1921, и он је осећао у својим прстима, шта се може а шта не може.

У уводу своје »Критика, Политичке Економије« каже Марке, да, историја, ставља, себи само оне задатке који се дају испунити. То другим речима, значи, да. само онај може бити оруђем историје који појима, који се задаци у даном моменту историјски дају испунити, те који се не бори за, оно што жели него за. оно што је могуће. Величина, је Љењина у томе, да се не даје ни од какве унапред створене формуле смести да види стварност, која се мења, и да има храбрости да сваку јучерашњу формулу одбаци ако му она данас смета да схвати и разуме стварност. Пре него што смо освојили власт, издали смо били, ми револуцијонарни интернацијоналци, лозинку 0 »миру народа противу мира. влада«; а гле, створисмо се из небуха у положају једне радничке владе, у доба, кад многопоштованим народима, још није било пошло за руком да своје капиталистичке владе оборе. »Откуд можемо ми са владом Хоенцолерна да склапамо мир%« — питали су многи другови. ЈА Љењин нам је одговарао подемешљиво: »Ви сте гори од кокошака. Кокош не може да, се одлучи да прекорачи круг око себе повучен кредом. Али у њену одбрану може се рећи, да је тај круг повукла, туђа. рука. Док смо ми нашу формулу повукли око нас властитом руком, и сад ви видите формулу а не видите стварност. Наша, формула о миру народа имала је циљем, да,

403