Nova Evropa

ječ, — mi govorimo o prosječnim djacima i prosječnim liječnicima. Tu neka mi se kaže, da li odviše oštro sudim, i da li sam na krivome putu, kad pozivam sve one koji dolaze u obzir da paze šta rade, U pitanju su, ni više ni manje, životi i nas samih, i naše djece, i čitavog našeg naroda. | Uostalom, ovo što sam gore napisao nije samo moje lično mišljenje, to je mišljenje svih liječnika s kojima sam imao zgode da govorim o prilikama našeg Fakulteta, Nego, nije dosta da se o tom samo u četiri oka govori, Potrebno je da o tome svi glasno vičemo, da naš glas dopre do ušiju svih onih koji su zvani da ovdje nešto učine, Liječništvo čitave Jugoslavije je dužno, da energično traži, da se zagrebačkom Medicinskom Fakultetu dadu sva sredstva na raspolaganje koja su potrebna, te da se s najvećom žurbom sve radnje obave da bi se Fakultet učinio potpunim,

Dr. 1. Hercog.

О довршењу загребачког Медицинског Факултета.

Не може бити политичке самосталности народа без културне самосталности. Народи који не упру све своје снаге да. би израдили свој народни индивидуалитет на пољу дивилизације и културе остају стално у политичкој и економској сфери културно јачих народа, док, напротив, народ који је изградио установе којима је задаћа развијати и проширивати културне тековине има сигурну будућност, макакве биле политичке прилике. Осим високих техничких школа, на словенском је југу недостајао досад један важан чинилац, без којега је културни организам народни крњ, медицински факултет. Овај, осим стварања опће-људских добара ин напретка у науци, имаде дати народу и лечнике, и то несамо лечнике тела. него и свих моралних и социјалних невоља,

Тако је у Загребу, још пре преврата, поглавито заслугом тадашњег предстојника. Одела за просвету и вере (Г. Милана Ројца), основан Медицински Факултет, за који су деценијима народни људи прикупљали добровољне приносе. Онда је по ослобођењу ступио у живот и припремани Медицински Факултет у Београду; а будући да ни Оловенци нису хтели засстати, основан је и трећи медицински факултет, у Љубљани. У оно време, у првом полету и одушевљењу, нико није запитао, има ли доста квалификованих људи и доста средстава да се настави и доврши организадија трију факултета, који су по својој природи најекупље високошколске установе. Оснивање једног медицинског факултета. било је н у мирно доба. зеликим проблемом за добро организоване државе, а сада је ето наша држава, преузела обавезу уредити у послератном дармару три факултета, у исти мах!

Но ни то, најпосле, не би била највећа несрећа, да се није почело у Београду и у Љубљани, године 1920, с отварањем првог годишта, премда, су већ три годишта у Загребу прилично функцијоннсала, и премда.

416