Nova Evropa

се увиђало да, се уређење клиника у Загребу неће моћи довршити у означеном термину, тако да ће слушачи морати наставити своје науке у иностранству. Колико би се неприлика, избегло, да су у Београду са свом енергијом почели отварати Мединицински Факултет виших семестара, рецимо шестог семестра, или седмог! Имали бисмо данас бар један потпун факултет, а било би само од користи за народно јединство, да су Србијанци могли провести прву половицу медицинских студија у Загребу, а Словенци и Хрвати другу половицу студија у Београду.

У Чешкословачкој, где је оснивањем нових свеучилишта у Брну и Братислави дошло било до сличних проблема, утрошено је највише на уређење Медицинског Факултета у Брну, док се већ постојећи факултет у Прагу морао задовољити довршењем зграда подизаних још од Аустрије; а факултет у Братислави ради већ две године само са 8—5. годиштем, док ће се прва два годишта, отворити прве идуће године, док буду осигурана, средства за. пучке новоградње. Премда ни у свим тим факултетима нису још прилике идеалне, ипак је садашња, ситуадија много боља од наше.

Код нас се почело оснивање факултета, у веома оптимистичком расположењу, и у Београду и у Љубљани, иако су већ биле познате потешкоће с којима се бори Факултет у Загребу. При расправи о оснивању Медицинског Факултета за Љубљану био је у Министарском Савету против отварања сам Министар Народног Здравља, Г. Др. Круљ, који је одмах видео да држава неће бити у стању да уреди три факултета. Загребачки факултет добијао је с почетка, средства из фонда за оснивање Медицинског Факултета, а обим тога добио је, два или три пута, и неколике своте из изванредног кредита ван буџета; њима, су се само с тешком муком могли подмирити трошкови адаптације постојећих зграда. Чим се појавила потреба новоградња за клинике и два института, буџетска су се средства, морала показати недовољним, утолико пре што су цене међутим расле управо недостижном брзином те чиниле сваки прорачун илузорним. Предлог буџета, израђен на, темељу цена од децембра 1920, ступио је, са још редукованим свотама, на снагу тек у августу 1921, — за 'новоградње нема, у њему ништа. Није уосталом ни могуће теретити редовни буџет ставкама, за велике инвестиције, које се свуда покривају изванредним путем. Тако смо запали сада у једну сасвим немогућу ситуацију: сваки факултет, ако хоће да. функцијонише, морао би да подиже новоградње, — а средстава зато нема! И загребачки Медицински Факултет, нашавши се у неприлици, морао је својим слушачима саветовати, да наставе студије у иностранству. Нема, сумње о томе, да ће иста судбина задесити и београдски Факултет, јер ни он наравно неће хтети оснивати којекакве провизворије, који не могу пружити ђацима довољно прилике за практично образовање нити их научити принципима савременог медицинског рада.

Док су валутне прилике у иностранству допуштале нашим слушачима, да тамо своје студије наставе а евентуално и доврше, могла, се ова ситуадија, и којекако подносити, те оправдати лагани темпо у изграђивању наллих домаћих факултета. Али пад динара, и поскупљивање у свима, држа: вама у које су наши ђаци одилазили, онемогућује данас потпуно да 80% налих медицинара може отићи у иноземство, нити је наша држава У могућности да плати високе таксе за уписе и да уз то даје још и потпору за издржавање стипендиста. Ако се обистини вест, коју саопштавају наши

417