Nova Evropa

аромунског порекла, али они су већ били погрчени кад су примили ислам. Једно једино аромунско помухамедањено насеље је у Горњем или Влашком Меглену, које је примило ислам кад и мегленски Срби. Имају 11 села. Разликују се од осталих македонских Румуна по језику. Даље, ОНИ ce противно осталим Аромунима не баве сточарством већ поглавито земљорадњом. Броје на. 14000 душа. Постепено губе свој језик и примају турски.

При крају ХУ ни у почетку ХУ] века населили су се у Солуну у знатном броју шпански Јевреји, или сефардим, којих је и мало раније било на Балканском Полуострву. Од њих је један део само спољно примио ислам, и ти се зову Денме или Малин. Они су обично бивали у турској служби, а после 1912 године отишли су са турском војском; врло их је мало остало.

Цигана има свуда растурених по Балканском Полуострву. По варошицама чине засебне махале, и обично су свирачи и ковачи; ретко су настањени по селима, већ живе обично скитачким животом, и они су ковачи, коритари, или свирачи. Према вери су равнодушни. Сви балкански Цигани, ма које вере били, славе Ђурђев-дан. Мухамедански Цигани празнују са Турцима бајрам а са Хришћанима Ђурђев-дан и Нову Годину. Има, их нарочито у јужној Македонији ин Тракији, обично поред Турака или помухамедањених Хришћана.

Најисточнији помухамедањени балкански Хришћани јесу Бугари. Мухамеданизирање Бугара настало је врло рано, још крајем ХМ века, што је продужено све до најновијега, времена. Зову се Помаци. Они се сами називају Турцима, али се по главним особинама разликују од правих Турака, и мрзе их. У већини случајева, нарочито ако је мухамеданизирање Бугара било предузимано у већем обиму, вршило се под притиском и силом. Зато се и објашњава име Помак, по народној 'етимологији, речју »мак«-мука, сила. -

По градовима су Помаци ускоро примили и турски језик и обичаје; по селима, су, напротив, сачували језик и многе своје обичаје, али је зато вера и овде угушила, нацијоналну свест. Помади неће ништа да раде са Турцима и клоне их се, али мрзе и хришћанске Бугаре. У почетку су нерадо подносили владу своје хришћанске бугарске браће, и многи су се заједно с Турцима иселили у Малу Азију.

Пре ослобођења живели су прилично многи Помаци у долинама река. Осама, Вита, Панеге, и Орета; али су се иселили, нарочито из долине Осама, 1876 године.

Највећа је бугарска помачка, група родопска. Овде је — најраније започело мухамеданизирање, још од 1495. И овде је мухамеданизирање вршено насилно. Ова. се помачка група дели на три подгрупе: две мање и трећа много већа. Прва мања, западна, подгрупа разликује се од других двеју тиме што њени становници једу свињско месо, њихове се жене не забуљују, и што живе у добрим односима са Бугарима Хришћанима. Друга подгрупа, јужно од прве, на реци Доспат-дере, је права. помачка, област. Таква је и трећа, подгрупа, која на истоку граничи са турском колонијом. У овој трећој подгрупи је била и једна турска колонија, па се

451