Nova Evropa

је на свој линији између Проклетија и Јабланице према северу и североистоку, негде јаче негде слабије. Било је и ранијих арбанашких досељавања, али то су били ситни трговци и занатлије по варошима. Сасвим је друкчији карактер арбанашког досељавања од ХУТ| века.

У ХУШ веку Арбанаси су заузели области: Дукађин, Метохију, Подриму, Опоље, Гору, Љуму, и дебарске области. Српско становништво ових крајева највећим делом је примило мухамеданску веру и махом се поарбаналшило, једним делом избегло, нешто местимично остало. По заузећу ових додирних области, арнаутске пљачкашке чете су прешле на, Шар-планину, Кораб, Црнољеву, Девич, и Чичавицу, где су потпуно уништили сточарство српских становника западно од тих планина. Српско становништво било је принуђено да се сели, а Арбанаси су постали господари тих предела, одакле им је било лакше спуштати се низ источне падине поменутих планина и пљачкати српско становништво. У Г. Реци, некада чистој српској области, мухамеданизирање почиње крајем ХУП века. Главна се масг поарнаутила, пошто је примила ислам. Дакле, опадању српског обележја у Г. Реци главни су узроци помухамедањивање ин арнаућење, a y мањој мери миграције.

' Са захватањем Г. Реке, која је на источној страни Кораба, ишло је напоредо и захватање источне стране Шаре, као и спуштање Арбанаса. ка Кичеву, Г. и Д. Пологу, Качанику, н Косову. У овим је крајевима српски елеменат знатно ослабљен, поглавито исељавањем, % не мухамеданизирањем и арнаућењем, у чему се разликује од Г. Реке и крајева западно од Кораба и Шаре. Ове се области разликују од Горње Реке и предела, западно од Кораба и Шаре још и по томе, што је у њима, нарочито по варошима и њиховој околини, настао процес турцизирања. Дошавши овде у равније крајеве престали су бити сточари (Арбанаси), постепено су се почеле губити њихове познате патријархалне особине, постају питомији и примају обичаје н навике турске.

У пределима североисточно од Кичева, Полога, Качаника, и Косова, Арбанаси се и даље шире ка Јужној Морави, нарочито између Претнева и Куршумлије, тако да су у другој половини ХТХ века, били стигли до Лесковца, Врања, н Пчиње. После 1876 су се повукли на Косово, где су појачали тамошњи ранији елеменат.

Узрок ширењу Арбанаса у ове крајеве је сиромашност северне Арбаније; али је много већи узрок промена, вере, јер пада у очи да су сви први досељеници из северне Арбаније долазили у ове крајеве тек пошто би примили ислам.

Срби у некадашњем Новопазарском Санџаку, пошто су примили ислам, постепено би се арбанизовали и постајали Арбанасима, Њих Срби зову Арнауташима, док се успомена на њихово порекло не изгуби. Многи, поред арбанашког, знају и српеки, многи још и данас имају српска презимена. Православни Орбин, да би заштитио кућу од насиља, само је спољно примао ислам. То су били потајни Хришћани. Доцније, сваки је мушкарац, кад наврши 15. годину, да не би плаћао данак (јер је у Турској сваки Хришћанин, кад наврши 15 година, плаћао данак, вршио кулуке, итд.), такође примао ислам. Кад би који Арбанас потражио за жену кћер од таква помухамедањена Србина, овај би му је морао дати, иначе је био принуђен да се сели да би избегао освету. Од нсламизирања је по-

448