Nova Evropa

чланова то је остављено познијем законодавству. Једна, је непремостива. празнина у поменутој уредби што она, не садржава, установе о том, ко је члан задруге, који су услови за губитак чланскога, права, и т. д., јер је обичајно право у сваком округу другачије и није увијек у складу са, циљевима аграрне реформе. Догодило се тако у више случајева, да, је кметска, породица изумрла послије претходних одредаба, ближи сродници, који траже право насљедства искључени су, а нигдје није установљено, шта ће бити с том земљом! Аграрне власти увеле су праксу, без законског основа, да, овака, земља, припадне сврхама, аграрне реформе. Тај недостатак осјетио се у толикој мјери, да је наредба о провођењу, за, беглучку уредбу од 2. маја. 1921, за, случајеве ревизије губитка кметскога права, ријешила то питање тако, да се члановима, бивше кметске породице имају сматрати сви чланови који су остали на дотичном кметском селишту, а губе право удати женски чланови из задруге, и они чланови који су се посветили другом звању изван земљорадничкога. Тако Уредба о упису власности бивших кметских породица, на кметским селиштима има само формално значење, и нема никаква, правног учинка иза забране отуђивања и оптерећивања, бивших кметских селишта. То he бити тако све дотле док се примитивно обичајно задружно право, које није подесно да уреди све односе у задрузи, и које је нејединствено и неједнако, не замијени новим задружним законом. Исто тако није ријешено питање, ко је компетентан да рјешава, спорове између кметских породица, и трећих особа, с обзиром на бивша кметска, селишта. По законској аналогији, требало би спорове о слободној, кметством неоптерећеној земљи да рјешава, суд; по правној традицији, и с обзиром на компетенцију у задружним стварима, рјешава их у много случајева политичка власт, То се све догађа ради непотпуности нових закона, који су замијенили оне отприје на, снази. Колико компликација, узрокују ове прилике види се из тога, што се ни најмања, трансакција, која је у интересу сељачкога господарства не може да проведе. Диобе су апсолутно немогуће, чак ни онда, кад пуцају лубање. Минимум и максимум сељачкога, посједа није одређен. Савјесно законодавство спријечило би многе неприлике, кад би и ову ствар ријешило што прије, а онда би — особито иза, проведења беглучке уредбе — могло да, се ријеши и питање хоће ли се укњижити у грунтовници чланови задруге као индивидуални власници или сувласници или ће се као субјект власничкога. права узети колективно задруга, према тому како гдје буде потребно.

Беглучка уредба, или управо »Уредба, о поступању с беглучким земљама, у Босни и Херцеговини«, доживјела је, у споразуму радикалско-демократске коалиције са Југословенском Муслиманском Организацијом, своју трећу редакцију, уредбом од 12. маја, 1921 године. Прву беглучку уредбу, од 14. фебруара 1920, промијенила је дјеломично влада парламентарне заједнице. — Нова беглучка уредба, која је иза Устава, постала законом, ријешила, је беглучко питање конзервативније од прве уредбе. Чл. 1. уредбе од 14. фебруара, 1920, например, гласи: »Сврхама аграрне реформе у Босни и Херцеговини имаде се привести сва беглучка земља, коју власници трајно ив обрађују ни сами ни у властитој режији«. — Уредба. од 12. маја 1921 обухвата: 1) насељене беглуке у кметству сличном односу, који трају преко 10 година, рачунајући од 25. фебруара 1919 унатраг (чл, 2); 2) у чифлук

493