Nova Evropa

(кметско селиште) претворене беглуке (чл. 4); 8) оне чифлуке који су побеглучени (побеглучење = брисање ознаке кметског селишта у грунтовници и губитак кметскога права), на основу незаконитих пресуда. (чл. 5.); 4) закупне односе, који трају 10 година рачунајући од 25. фебруара 1919 унатраг, и ограде у Херцеговини (чл. 7.); 5) четвртарске винограде у Херцеговини (чл. 10.); 6) беглуке које су појединци у спекулативне сврхе куповали заједно с чифлуцима (кметодери чл. 18.); 7) беглуке, који су настали присвајањем сеоских испаша, (чл. 8.). — Под Уредбу од 14. фебруара. 1920 спадали су: а) сви случајеви под 1—7; 6) све беглучке земље које власник није у задњих 10 година — од 1910 године наовамо — сам нлиу својој режији обрађивао; в) сви побеглучени чифлуци послије 1878 године. Овакви чифлуци имали су се сматрати као земља под кметством, ако кметска, задруга није за брисање кметекога, права, добила протувриједност, и ако на дотичну земљу није трећа особа, стекла јача права иза побеглучења а прије 25. фебруара. 1919 (чл. 4. уредбе од 14, фебруара 1920); г) кмететву слични односи изједначени са кметским односима, и д) четвртарски односи, који се сматрају кметству сличним односима. Основна је разлика између обје ове уредбе, што беглучка уредба од 14. фебруара. 1920 протеже ограничења аграрне реформе на сву беглучку земљу, а уредба. од 12. маја 1921 само на ону на којој се налазе односи наведени под тачкама 1—7. Рестрикција потоње уредбе испустила је испод аграрне реформе већи дио беглучке земље.

За провођење беглучке уредбе од 12. маја 1921 одређен је проведбеном наредбом нарочит поступак, и организоване су нарочите власти. У првој инстанцији расправљају их аграрне комисије, у којима су по два представника, интересената. са савјетујућим гласом, а предсједа им делегат окружног аграрног повјереника, који има право одлуке. У другој инстанцији рјешава те спорове аграрни сенат, код аграрне дирекције у Сарајевуг а у трећој — Министарство за Аграрну Реформу. У цијелој Босни и Херцеговини предато је 88.658 тужби противу решења, спорова по беглучкој уредби, од тога, је до 81. децембра 1922 ријешено 18.674 код 1 инестанције, а код П од 2050 приспјелих спорова ријешено је 1868. — Рад око сређивања тих спорова трајаће бар још неколико година, а резултат биће да ће, осим 775.288 хектара чисте кметске земље, прећи у руке земљорадника и око 150.000 хектара беглучке земље. У ову акцију власти народ има повјерења, а да је потпуно прими треба да држава испуни обавез преузете законом, нарочито да даје јефтин кредит онима. који морају да откупљују сами земљу, а то су закупници и четвртари који су досад узалуд куцали на сва врата, да им се осигурани кредит даде. Они плаћају земљу по процјени, док земљорадници у кмететву сличном односу не плаћају земље сами већ је плаћа држава по катастралној вриједности. Недостаци беглучке уредбе осјећају се нарочито при установљавању одштете за четвртарске винограде, за коју се има плаћати просјечни 10-годишњи приход капитализован са 5%. — Критериј за кметству сличне односе установљен је са 10-тодишњим трајањем односа, који није везан за рок и егзистенцијом интересената.

(! оваквим ријешењем беглучарског питања одговорено је жељи великог дијела јавности и тежачких интересената, који су захтјевали да се

494