Nova Evropa

Рофтезап је, дађобте, i strahovit, momenat naše »konsternacije«, baš zato što se ispod nje pojavljuje, kao sablast, odgovornost i uznemirena vlastita savest, Mi pravedni, mi dobri, mi čisti, zgražamo se, svi mi ; mi se ne bojimo za svoju kožu, jer mi ne radimo s valutom i sa srebrom — barem ne naveliko, i ne tako ludo i divljački —, pa nas neće niko namamiti u šumu Kraljevac da nas zvizne bokserom u glavu ; mi nismo tako otvoreno perverzni i pokvareni sladostrasnici, i samo uzgred idemo u kina i barove i kafe-šantane, i trgujemo sa 100 ili 200 nasto profita; na nama se ne vidi da nas inferesuju kriminalni detalji, jer mi tek pomalo, u potaji, gutamo sve te senzacije po novinama ; i, na kraju krajeva, mi smo odista iznenadjeni i zapanjeni pred tolikom surovošću, i zaklinjemo se Bogom svemogućim, da ne lažemo kad to kažemo, i da ni sebe ne obmanjujemo, već da hoćemo istinski da se žrtvujemo za opće dobro, i samo za njega!.,..

Prvo je bio strah, onda ljubopitstvo, onda ispitivanje uzrok4 zločina i sredine u kojoj se on zbio. Šta je najsavršeniji zakon za nas ? — ; zakon koji odredjuje i utvrdjuje, da se sve zlo desi podalje od nas, od nas lično, Dosetljivi kako nikad nismo bili, tražimo policu za, osiguranje protivu zločina, kao od nepogode ili od požara, — jer sad se radi o meni, o mojoj dragoj ličnosti, pa onda odmah o onima do mene i oko mene, o mojoj ženi, o mojoj deci, o mojoj imovini; tu je zločin sasvim nezgodna stvar, i to tako ne može u neizvesnosti da ostane !,,, Daj dakle da se duboko zamislimo, i da se zabrinemo, Koncediramo da imaju pravo i oni koji tvrde da smo svi mi, uzeti kao celina, jedno moralno bolesno društvo, i da nas je slučaj Paskijević zbunio, te smo zamenili uzrokom ono što je posledica, i obratno; ali, šta sad da se radi? — Daj da popravimo brže-bolje što je propušteno, Da konzultujemo, pre svega, sve specijaliste za kriminal i za odgoj mladih zločinaca, na internacijonalno priznatom teritoriju SHS, — isto kao što bismo u slučaju kolere navalili na gradski fizikat, To je prvi i najpametniji korak, zar ne, što ga javno mnjenje prestoničko ima da učini, Sva je još sreća, što nije dago trebalo da se do odluke dodje: zločin se desio u ponedeljak a mnjenje smo imali već u petak | I te kakvo mnjenje ! Zar nije svaki purgar zagrebački mogao mirnije spavati pošto je, osam dana nakon zločina, i nakon svih poznatih detalja, u svom večernjem listu pročitao od reči do reči ovakav posebni telefonski izveštaj sa Sušaka :

»Prema uverenju svih prisutnih u sobi, Paskijević nije rodjeni zločinac, Njegova glava ima primitivnu formu, Pogled mu je dosta odlučan ı stalan, i otkriva detinjsku dušu, koja odaje tragove dobrote, Ponašanje mu pokazuje, da je oko пјебоуа odgoja utrošeno puno truda i vremena. On је otmen i ta ба otmenost preči da se pokazuje malodušan i da plače. Paskijević uverava u svojoj duši sebe, da njegov pad nije konačan, i zato pokazuje i nešto cinizma, ali taj je pre izraz flegmatičnosti, Kad je jedan od prisutnih činovnika opazio na talijanskom jeziku, da se na Paskijeviću vidi izražaj zlobe, on je tihim glasom, kao da se stidi, odgovorio takodjer na talijanskom jeziku: ja nisam zao, dapačel,,,«

475