Nova Evropa

време с успехом и нскоришћено, јер је један кредит на рачун великога зајма, у износу од 8:/, милијона фуната, стерлинга, донста закључен, док преговори за закључење самог зајма Друштва Народа глатко теку.

Обустава штампања новчаница дошла је добро већ залочетој стабилизацији курса аустријске круне, што је пробудило толико поверења према круни у самој земљи, да су улози на штедњу почели притицати као права бујица. Јануара месеца 1928 повећало се стање улога на штедњу за 85.7 милијарди круна, пошто је већ децембра, 1922 укупни износ улога скочио био за 281 милијарде, тако да су за та два месеца нарасли улози за преко 64 милијарде круна, што према стању пре тога значи подвостручено стање улога, које је крајем јануара, 1928 износило свега, 124.8 милијарде круна. Притом треба. нарочито нагласити, да у том порасту учествују и осредњи и мањи заводи у Бечу и по главним градовима државе. Овај пораст улога на штедњу значи уједно одвраћање приватнога капитала од берзанских спекулација, те је неоспорним доказом успешног економског оздрављења.

Готовост становништва. да помогне стабилизацију вредности новца уродила, је и на пољу државног господарства лепим напретком. Три одлучујућа фактора у смањивању државнога дефицита, јесу: скучавање издатака, односно унапређење штедње до крајњих граница; повећање прихода, односно највећи напор воље и способности становништва у том правцу; и дизање вредности круне, т. ј. повишавање њене куповне и плаћевне снаге услед стабилизовања њена курса у иноземству. Шта значи ово смањивање дефицита, види се најбоље из рачунске подлоге женевског споразума, према којем се имало постарати за покриће дефицита у годинама, 1928 и 1924, будући да је равнотежа. у буџету предвиђена тек за крај 1924. Према прорачуну, ово покриће достиже износ у 520 милијона златних круна, дакле по 260 милијона, круна, на сваку од ове две године, док ново израђени прорачун за. 1928, изнесен недавна пред Народно Веће, предвиђа, само 2850 милијарда, односно (по курсу од 15.000 за, једну златну круну) око 160 милијона златних круна, дакле за 100 милијона мање од оног што је у Женеви прорачунато. Ово се објашњава у првом реду тиме, што се при овом другом обрачуну могао узети повољнији курс, услед горе означених момената. Даље, велика уштеда, постигнута, је смањивањем рубрике: губица на курсевима; а, онда нарочито смањивањем издатака, на, особље и пензије, услед ограничења, броја чиновника и намештеника: до краја године 1922 отпуштено је из државне службе на, 25.000 намештеника, а у току од три нове пола године има да, се отпусте још по 25.000, у целом дакле њих 100.000. У вези с овим, постизавају се уштеде и затварањем читавих уреда; тако је, међу осталим, у току и смањивање броја министарстава, са 11 на 8.

Најважнију улогу, у васпостављању равнотеже у државноме господарству, игра, поред смањивања, издатака и поред штедње на све стране повећавање прихода. Ту долази на прво место повишавање царинских ставака, и то у години 1928 са прихода, од 60 на 80, а у години 1924 са, 80 Ha 100 милијона. златних круна. Ради се притом, наравно, пре свега o царини на луксузну робу; затим о порезу на вино и пиће уопће, који се има, завести; и о порезу на промет робом, који ступа на снагу са 1. априлом т. г., те који има да, одбаци приход од 400 милијарда, круна. Колико ће изнети царине, дажбине, порези и таксе, не зависи дабогме од онога,

479