Nova Evropa

Najveće delo G. Cvijića jesu »Osnove za Geograliju iGeologiju Makedonije i Stare Srbije«. Pišući povodom nemačkog izdanja ove knjige opširan članak u »Geographische Zeitschrift« za 1910 godinu, Karl Oestreich veli, da u svome članku ni približno nije nagovestio bogatu sadržinu u morfološkom i geološkom materijalu; ali, završuje Oestreich: »To ne može mi biti cilj ovih izvodjenja, Ovde je pre svega stalo do toga da se iznese, kako Cvijićevim ispitivanjem Makedonije pada nova зуебћозЕ 1 па ројат рјашпе« Prikazujući treću svesku ovog dela, u s»"Qeographische Zeitschrilt« za 1912 godinu, isti Karl Oestreich veli: »I slikanje jezera pokazuje opet Cvijićev dar za iznalaženjem i izlaganjem velikih veza«,

Veliki je značaj pripisan geomorfološkoj raspravi О, Cvijića: »Die „Entwicklungsgeschichte des Елзегпеп Tores« Alfred Philippson, pišući o ovoj studiji članak u »GCeographische Zeitschrilt« za 1908 godinu, veli ovo: »Velika dunavska probojnica kroz planinsku prečagu izmedju ugarзоб i rumunskog bazena, Djerdap, kao osobiti primer klisure, igrao je veliku ulogu u teorijskim raspravljanjima o postanku probojnica, Ali se još nikako nije pokušalo, da se detaljnim ispitivanjem samog objekta otkrije istorija razvitka ove doline, i time predje od spekulacije na čvrsto tle iskustva, Izvrsni ispitivač Balkanskog Poluostrva i odlični morfolog J, Cvijić pokušao je ovo na osnovu brižljivih studija, i to — neka bi ponešto još i bilo nesigurno — sa sjajnim uspehom. Tako mi sad pouzdano znamo razvitak doline bar od pliocena, Ali značaj ovoga rada, koji moramo ubrojati u najbolje morfološke radove poslednje decenije, prelazi daleko preko pitanja o postanku Djerdapa, Naniže, do ušća Dunava, i naviše, do Beča, može se već sad pratiti uticaj znanja, stečenog na Djerdapu, na naše predstave o istoriji Dunava i njegovih pritoka, i na naše predstave o tektonskim pokretima i morfološkim procesima, Veliku korist. dobija ovim ı teorijska morfologija, Isto tako i metodika, Ovde se odsudno pokazuje, kako se takvi problemi ne rešavaju površnim ekskurzijama i duhovito nabačenim idejama, niti uobičajenim izrazima kao »antecedencija« i drugim, već preciznim radom, koji duboko zadire u pitanja, i osniva se na tačnom geološkom ispitivanju... Veza izmedju Morfologije i Geologije, koja je s druge strane u novije doba trebala opet biti razlabavljena, ovim se radom još uže spaja. Najzad, ovim se DO: kazuje, da raznovrsnost morfoloških pojava sada više zahteva objektivno posmatranje svakog pojedinog slučaja nego li sistematsko ukalupljavanje, Jedan ovakav specijalni rad daje najdragocenija otkrića i postavlja pitanja o istoriji celog kontinenta,«

U mnoge geomorfološke radove G, Cvijić je unosio i antropogeografski i etnogralski materijal, Zbog toga Jdifi Папе5, ргоlesor deogralije na Univerzitetu u Pragu, prikazujući II svesku »Osnova« u »Sbornik Česke společnosti zem#-

19