Nova Evropa
na Plavnju i dodje s vojskom u Loznicu, Živko Cvijić, kao i ostale dlavne pristalice Obrenovića, bude, negde u Mačvi, pušten kroz šibu i obamre, Poboljevajući posle toga, on umre još mlad, naprasno, izgleda od srca, Njegova je nadgrobna ploča, pored Cvijine, postojala na starom lozničkom groblju 1912.
Iza njega ostanu tri maloletna sina, od kojih je Todor, moj otac, bio najstariji; osim njih, dve ćerke, Imanjem su upravljali moja baba i tutori., Znatan deo bude razgrabljen, kao što je tada bivao slučaj sa imanjem maloletne dece, ali su ipak svaki od tri brata dosta nasledili, Velika kuća preko puta od načelstva bude prodata, odmah posle Todorove ženidbe, Tada se on naseli u »Staroj Varoši«, blizu kuće poznatoša načelnika Čvorića, na jednoj prostranoj zaravni, kuda vodi put za sela Ploču i Baščeluke,. Tu je bila česma na strani jedne vrtače, i voda je oticala u ponor. Iznad te vrtače sagradi novu kuću u kojoj sam se i ja rodio, kao treće dete, posle dveju kćeri, Mileve i Soke, Iza mene, moja je majka imala još troje dece: ćerku Angelinu, koja je rano umrla, zatim Nadu, i sina Živka, U životu su Mileva, Nada, i Živko,
Dobivši mlad znatno nasledstvo, moj otac, kao i njegova dva brata Stevan i Lazar, nisu njime dobro rukovali, Kao većina varoških naslednika onoga vremena, živeli su lakomisleno, naročito najmladji brat Lazar, koji je mlad i neoženjen umro u bolnici za duševne bolesti, Stevan se dva puta ženio i ostavio je dosta potomaka. Moj otac je postradao irgujući sa skadarskom jeguljom (čiji se jedan transport ukvario), zatim sa duvanom iz Bajine Bašte; duvan zakisne kad su ga jednom kiridžije prenosile kolima u Šabac, Moj otac ostane posle toga bez ičega, samo s imanjem i mirazom svoje žene. To su bile poglavito zemlje u Polju Lozničkom, u mestu Topoliku {i vredele u ono vreme 400 dukata).
Moja je majka rodom iz sela Korenite, od zadruge koja se za vreme njena devojaštva zvala Avramovići i brojala oko 70 članova. Njihova stara kuća bila je sagradjena na brdu iznad reke Korenite, a iznad puta što vodi iz Loznice u Krupanj, To je bila velika brvnara, a oko nje 7—8 vajata za zadrugare, i druge zgrade, na krečnjačkom zemljištu izbušenu vrtačama i zvekarama; bilo ih je mhogo i po voćnjaku ispod kuće, Iznad kuće zabran ili branjevina od hrastove šume koja se graničila šumom manastira Tronoše,
Avramovići su starinačka porodica, Počevši od moje majke, njihovo se poreklo može pratiti osam kolena unazad, i svi su bili u Koreniti, na istom mestu. Moja majka je zapamtila svoga dedu Avrama, koji se po svome dedi opet Avramu prezivao Avramović, Ali se zna da su se oni pre toga Avrama prezivali Kandićima, po nekoj babi Kandi, Svud oko njih bile su kuće doseljenika, više ili manje starih: Terzića, Jovanovića, Ignjatovića, pa dalje u susednom selu Tršiću: Karadžića, Dobrilovića, Dragićevića, i t, d,, koji su se doselili iz Bosne i Hercegovine (poglavito iz Pive i Drobnjaka]j, Avramovići, kao starinačka porodica, nisu bili u srodstvu s ovim doseljenicima, već su se Žženili, i udavali svoje devojke, ili u varoš
23