Nova Evropa

razredu gimnazije, jasno, precizno, unoseći razumna objašnjenja u suvu gramatiku, Tu smo naučili osnove nemačkog jezika, koje su docnije bolji djaci samo malo dopunili, Kozarac je izvodio djake na ekskurzije, na kojima ih s velikom okretnošću uvodio u poznavanje ilore, Ovda-onda bismo osetili u Kozarcu nešto od tvrdoće i krutosti graničarskih oficira, ·

Od ostalih nastavnika, na me je uticao Vladimir Karić, koji je, već bolestan od pluća, bio namrgodjen i ćutalica, zajedalo, ali oštre pameti, i mogao je u momentima postati rečit i pasijoniran, Tada je on počeo raditi na udžbenicima za geografiju, i te prve skice diktirao je djacima, To su bili nacrti čija je gradja neravnomerno rasporedjena, i u kojima je naročito mesto zauzimala istorija iznalaženja i ispitivanja vanevropskih kontinenata. Tražio je od učenika potpunu preciznost u izražavanju, Za nemarne i neznalice bio je neumoljiv. Mene je već pri kraju trećega razreda gimnazije odlikovao fime što me pozivao na šetnje i upuštao se u razgovore. Iz toga vremena datiraju moje veze s Karićem, koje su se docnije razvile.

Od uticaja bio je i Ranko Petrović, mlad predavač, koji je svršivši Veliku Školu došao u Šabac, Nije zadobijao svojim predavanjima iz lizike bez eksperimenata; osim toga imao je nečega nameštenog, gotovo nakindjurenog, u odelu, kretanju, ponašanju, Ali je bio obuzet strašću za propagandom socijalističkih ideja, Tako je bilo ono doba, i nova socijalistička grupa obraćala je naročitu pažnju na darovitije mladiće, i trudila se da im »otvori oči«, Ja sam dotle čitao časopis »Srbadiju«, i političko-nacijonalni list »Novi Vek«, koji je izdavao Stojan Bošković, kao i seriju njegovih članaka »Za prosvetu i slobodu«. Time sam počeo dobijati kontakt sa pogledima i idejama koji su vladali srpskim društvom onoga vremena, Čitao sam romane, naročito prevedene, koji su ranije i u to vreme izašli, Ali Ranko Petrović predloži mi te se pretplatim na »Pobratimstvo«, list velikoškolaca koji je tada počeo izlaziti, Taj je list, po duhu i mislima, bio prilagodjen djačkoj sredini, svaki se broj gutao, i jako je formirajući uticao. Ali je, osim toga, Ranko Petrović imao lepo povezane svesocijalističke listove i časopise koji su izlazili u Kragujevcu, Beogradu, i Novom Sadu, Počne mi ih davati na čitanje, Tako je započela moja socijalistička perijoda, Od najvećeg su uticaja bile rasprave u »Radu« i »Straži«, naročito članci Svetozara Markovića, Pere Todorovića, i prevodi iz Černiševskog. Uz njih, u sličnom smislu, uticale su i knjige o istoriji civilizacije, Kolbova i Dreperova, čiji se prevodi u to vreme pojavili, Uz tu glavnu literaturu pridružuje se i druga raznovrsna, koju sam našao preko raspusta kod svoga teče, lozničkoga prote, kao »Težak«, »Hrišćanski Vesnik«, »Videlo« {čiji sam svaki broj čitao, i dopadao mi se zbog čistog jezika i jasnog izražavanja misli), »Godišnjice Nikole Čupića« i knjige M, GJ. Milićevića, Ali su socijalističke knjige bile glavno, Njihove misli su bile u saglasnosti sa idealizmom koji sam u sebi od majke imao. Jako su mi proširile pogled na svet i na život, i razvile ukus za ekonomska pitanja i poznatu socijalističku kritičnost, Sve drugo, osim „misli Ко sreći čovečanstva, postalo mi Je sporednim, Nikakav drugi život nije

30