Nova Evropa

Сезипађгиппеп-и, водство сопијалне демокрације издало је један патријотски проглас у којем није било нити једне речи о рушењу царске власти. Тек у 11 сати, кад су спартакисти заузели целу царску палачу и неколико касарна у близини, прогласио је Шајдеман републику.

Али вратимо се натраг Куну, и појавама које прате његов сутон. Немачка репарацијона нота ће се по свој прилици и овог пута насукати. Пад марке и хималајски успон цена животних намирница изазвао је у целој Немачкој велике немире. На Руру се фронт противу француског милитаризма проширио на фронт противу немачке капиталистичке класе. У Дрездену је дошло до крвавих сукоба, на северу исто тако. У Берлину сваког дана јуришају изгладнеле матере по коју тржницу. Тржнице су биле увек појаве сваке револуције, — али ми нећемо да проричемо. Нити ћемо да, питирамо екстремну левичарску штампу. Да не бисмо пали у сумњу, За илустрацију ових судбоносних дана цитираћемо малог симпатичног старчића Герлаха, уредника падифистичког »Љ/еЊ ата Мопфав«, дакле листа. који је противу сваке диктатуре, за божју правду и демокрацију. Герлах, који има особину многих наших политичара и журналиста од стотину политичких идеја, враћа се натраг на своју омиљену комбинацију о саставу владе. Комбинација. се зове 5гезетап, Стреземан је вођа немачке пучке партије, која се налази у приватном поседу Хуга Стинеса. Без карактера, убеђења, и савести, некадашњи глорификатор немачког царизма, Стреземан је несумњиво најача живућа фигура немачке велике буржоазије. Герлах, застрашен црвеним пламеном радничког устанка на Руру, а због мира и добре воље на земљи«, препоручује Немачкој Стреземана као

· наследника. Кунове владе! Стревеман је, вели Герлах, одиста једна о» фуњара«, али и једини способан да извуче државна кола из Кунова глиба. Лако је могуће да се ова жеља пацифистичког патријарха. Герлаха. испуни, али догађаји су у кретању. Они се могу окренути, одгодити, и протегнути; само минути не могу никако.

Далеко смо од тога, да градимо ражањ бев зеца, али црвени фанали који горе на Руру бацају сен унапред и далеко, и могу лако постати колевком великих догађаја. Јер немачке масе, за разлику од француских, тешко се загреју, али кад се једном загреју, онда горе пуном ватром. Немачке се масе тешко заталасавају у политичкој борби; али кад се заталасају онда и обарају. Немачке радничке масе су дисциплиноване, организоване и школоване, и друга немачка револуција, биће организована револуција. Немачки раднички покрет не воли површност и импровизацију, већ базира на стварности и на организацији. Организација је већ ту, а стварност кује нову историју.

Да говоримо језиком прошлости, Немачка се налази у оном психолошком стању немира, узбуђености, и порађања, као пред мартовеке дане 1848. Онда је написао Маркс, без којег се недавна. немачка прошлост и скора будућност не дају замислити, ове дубоке и значајне речи: »У Средњем Веку постојао је у Немачкој један тајни трибунал, Фем — судиште, које је освећивало недела властодржаца. Кад се на некој кући појавио црвени знак, то је значило да је власник куће пао жртвом »Феме«, Данас стоји на свим кућама Европе тајанствени црвени знак. Историја суди... .«

Сл, Цихлар. 54