Nova Evropa

где га је захватило. Да изнесемо овде и једну реминисценцију. За Француске Револуције продавана су такођер државна. добра, па и заплењена добра аристократа, за. асигнате; куповао је ко је имао тог папира: државни добављам, кријомчар, грађанин, и сељак. Па опет је од тог доба. Француска, имала најбољу, најрадијоналнију, поделу малог поседа, на, континенту, не по чуду, него по акумулацији тисуће аналогних случајева наследства, пропадања, аквизиција и т. д,. Ако после једног столећа и мн будемо имали такав резултат, можемо бити задовољни. А може ли ико показати, да то тако у нас неће бити...

0 гледишта колективности, имаде аграрна реформа и ту корисну страну, да је омогућила економски другу, праведнију, поделу земље, те тиме и здравије растење пучанства јер је створила нове животне могућности. Политички је аграрна реформа донела »корист«, да сад нема. ћу нас могућности, да се ствара. конзервативна, аграрна страна велепоседника, јер су ови изгубили, губитком земље, и углед и утицај. Даље је аграрном реформом дата, колико-толико, задовољштина масама, и оне су неким чвршћим везом везане уз државу. Да је тај вез могао бити јеш бољи и чвршћи, доказује бољшевичка Русија.

Др. Славко Кпршнер.

Проф. Др. Белошевић: »Увод у студиј народног господарства (помобни приручнин)«. Загреб, 1923.

Као ваљда код ниједне знаности, објект и циљ студија Надијоналне Економије нису још устаљени и тачно одређени. Доста, је, ма п површно, прелистати разне учбенике Надијоналне Економије, да се види голема. разлика у обрађивању једне исте теме. Док се неки аутори задовољавају да у својим разматрањима обраде четири главна проблема Надијоналне Економије, наиме: науку о производњи добара, о промету или циркулацији добара, о подели прихода, и коначно о конзуму продуцираних и подељених добара, други писци захватају далеко шире и далеко дубље. Тако неки посвећују нарочиту пажњу етичким и правним принципима, и тек на овима граде своју науку Надцијоналне Економије, док опет други на читав студиј Надцијоналне Економије гледају са историчке стране ни у читаву привредном развитку траже исторички континујитет. Напокон, доста њих посвећује у својим учбеницима велику пажњу развитку и садањем стању равних економских доктрина и догама, док други мирно преко тога прелазе. — Ието тако, и при обради појединих питања и проблема нанлазимо ма велике разлике код разних аутора. Док једни извесном питању обраћају специјалну пажњу и студиј, те таково питање постављају као темељ читаво Нацијоналне Економије, други се задржавају на истом питању са самих пар редака. Тако, например, аустријска школа Надијоналне Економије (на челу са покојним Воћт Важегк-ом) поставила је питање вредности, или боље питање такозваног »Степзпашћи«, као кардинално питање читаве Шкономије, и са овог стајалишта, куша да даде објашњење за све остале проблеме; док на. другој страни уважени, и сада много у моди, шведски економ Сазве! мисли, да Надијонална Економија може мирно да буде и без проблема вредности, онако како је овај постављен по класицима или

56