Nova Evropa

вина. Тиме је прекинут слијед олимпијских игара на много година, и сваки рад на пољу таке културе тијела коме је циљ хармонични развој духа. и тијела.

Олимпијски је Отадијон био прилагођен тадашњим потребама, зато је и био само 832 т широк. На класичним су се олимпијадама, наиме, натјецали, и у вријеме највишег свог развитка, само у трчању, хрвању, шакаљу, петобоју, и у тркама, са четверопрезима, које су се на крају игара. одржавале у посебним зато удешеним хиподромима. — Данашња спортска. вјежбалишта треба да одговарају сасвим другим захтјевима. Ту долазе прије свега у обзир разне игре, као ногомет и сличне, које траже шира вјежбалишта, па. онда треба водити рачуна о тркачким конкуренцама, које траже заокружена, тркалишта без преоштрих завоја, што такођер увјетује широка вјежбалишта. Отога су сва модерна. игралишта, и вјежбалишта знатно шира од олимпијског Стадијона, нако евентуално немају његове дуљине. Модерпи стадијони, који се подижу откако су (1896) поново заведене интернацијоналне олимпијске игре, имају за задаћу, да омогуће одржавање приредаба из што више дисциплина модерног спорта, на истом мјесту. Том захтјеву настоје да удовоље, пако у чеднијим границама, и оснивачи осталих спортеких игралишта, која не могу да рефлектују на име стадијона, па, је данас, што се тиче самог вјежбалишта, већ прилично утврђен тип изградње, на који углавном свуда и наилазимо. i

СОтадијон у Штокхолму, напримјер, који је изграђен за олимпијске игре од 1912 (с трошком од 1,119,000 франака), спада међу најмодернија. спортска. вјежбалишта на свијету. У својим основима одговара он старом олимпијском Отадијону. Саграђен је амфитеатрално, у облику дугуљасте потковице, а постављен је усријед бујног природног парка. На крају оба крака, потковице дижу се двије велике куле, спојене отвореним аркадама, поврх којих стоје тридесет људеких кипова. Уз куле се налазе зграде управе, а унаоколо игралишта свија се амфитеатар изграђен сав од неклесаног гранита и сивих опека. У стилском погледу представља, ова грађевина један самосталан ко рак у органском развоју шведске архитектонике, у вези са средовјечном шведском архитектуром. Раздиоба је простора, и у арени и испод амфитеатра, узорна. Испод амфитеатра налази се краљевски фоаје, гардеробе, купаонице, тоалете и буфети, те отворене аркаде за шетњу. У свакој гардероби има хладна и топла вода, столови за масажу, и сав други потребни комфор. У сваком ходнику налази се телефонска, постаја, а новинарска. је ложа директно спојена са телеграфским уредом и пресбиро-ом. Из парка. воде три групе улаза у амфитеатар, а на трибине, које могу да приме на 25000 људи, воде дванаест стубишта. Опортисти улазе у арену кроз четири надевођена. улаза, тако да је сваки контакт с публиком искључен. — Сама, арена има у средини простор за ногомет, бацања, и скокове. Около води тркалиште дуго 888 т. Дуж тркалишта, смјештени су простори за скок у даљ. То је распоред што га, само у мањим размјерима, имају сва спортска игралишта, која треба углавном да служе ногомету и лакој атлетици. Штокхолмски се стадијон може зими претворити у идеално клизалиште, У непосредној његовој близини налазе се красна игралишта за тренинг, многа, игралишта, за тенис, те дворана за мачевање. Овај стадијон има такођер инструменте за електрично мјерење времена, те фотографске тамне собе, у којима

140 |