Nova Evropa

izašao, Za nekih pet minuta čuli smo nekoliko metaka ,..« Epizoda je ispričana prosto, objektivno, ali je značajna i vredi zabeleške, jer je ona tipična u svome dubokom dramatizmu, Pri kraju IV dela auto: priča o svojoj poseti Kijeva i generala Skoropadskog, milošću Nemaca ukrajinskog hetmana, koji je u intimnom razgovoru s njime uveravao Lukomskog da je veran idealu jedinstvene Rusije,

Peti deo ovih uspomena jeste najvažniji, — to je pričanje o borbi generala Djenjikina, čiji je pomoćnik i predsednik vlade bio, kako već rekosmo, Lukomski, — VI deo (kratak) posvećen je generalu Vrančelu, i nema velikog interesa, Najzad VII deo sadrži vrlo bogatu dradju o odnosima Francuza i Engleza prema Dobrovoljačkoj Armiji, i republikama kavkaskim, Ovaj je deo veoma značajan, i dobro karakteriše neodredjenu, neodlučnu, punu kolebanja politiku Velike Antante na Jugu Rusije i na Kavkazu.

Vraćajući se natrag na V deo (doba Djenjikina), moramo istaći da autor daje mnogo podataka za razumevanja uzroka krize i propasti Dobrovoljačke Armije, Najvažniji je u ovom pogledu jedan dokumenat — tajni referati podneseni generalu Djenjikinu — Кој objavljuje general Lukomski, Evo nekoliko pasusa iz ovog dokumenta, »Opšti glas sa sviju mesta: seljaci su izašli nasusret Dobrovoljačkoj Armiji s velikom simpatijom, ali sad, odnošaj njihov prema njoj iz femelja se promenuo... Ovome su krivi i vojne jedinice i administrativne vlasti... Jedan pukovnik, koji je tek sada došao u Rostov iz ostrogoškog sreza (gubernija Veronež), koji je inače veleposednik, priča, da su seljaci u ovom srezu, koji su ustali protiv boljševika i imaju negde dobro skrivene puške, mitraljeze, pa čak i topove, sad gotovi da sve to upotrebe protivu Dobrovoljačke Armije, jer su do tog dovedeni pljačkom koju čini vojska, a isto tako besmislenim draženjima spahija, uz koje rade i državne vlasti... Pomoćnik sreskog načelnika iednog od srezova Tambovske Gubernije, koji se je vratio natrag u Rostov, jer je njegov srez ponovo posednut od boljševika, govori, da će on napustiti službu, jer se administracija i vojska takmači, ko će više dosaditi narodu .. .« Već se iz ovoga, mislimo, dosta razume šta su uzroci sramoline propasti Dobrovoljačke Armije, koja je počela da radi s toliko oduševljenja i idealizma, a završila je svoj posao tako žalosno i ružno, General Lukomski pokušava, koliko može, da kritički oceni dogadjaje i odbrani gledište za koje i sam nosi toliko odgovornosti, Jedno je svakako nesumnjivo: da pod surovom i varvarskom lozinkom: »Udri po Židovima, spasavaj Rusijul« — nije bilo mogućno spasti i preporoditi veliku slovensku zemlju, iako izgleda da je general Djenjikin iskreno nastojao oko toga. |

Uspomene generala Lukomskog u svakom slučaju spadaju medju svedočanstva prvog reda o Ruskoj Revoluciji (naročito delovi VM i: VII, i dokumenti o padu carske vlade), One su napisane uopšte dosta objektivno, bez preteranog neprijateljstva prema protivnicima, ali i dosta suho, jezikom kojim talentovani gjeneralštabni oficiri pišu svoje službene referate ili akademska predavanja. li

AL Jelačić,

176