Nova Evropa

Нова Европа

Књига УШ, Број 6. 21. августа, 1923

Држава будућности,

Тежећи за остварењем својих циљева, сви озбиљнији друштвени пожрети израђују и своју посебну концепцију о организовању друштва, Напосе о организовању државе као најачег друштвеног тела у којему, и с помоћу којега, би хтели да се оживотворе. Притом је битни критериј, по којему се држава цени и мери, и у садашњости и у будућности, њезила употребљивост за циљеве и интересе покрета. А јер су ти интереси и циљеви врло различни, или их бар свет тако схвата, има и врло много концепција о држави, особито код нас, где се на релативно малом народном територију, и у мање диференцираној средини, сусрећу: грађанска централистичка држава (југословенска, српеко-хрватско-словенска, српска), хрватска, сељачка држава, грађанска федералистичка држава, југословенска. земљорадничка, држава, југословенска комунистичка држава, југословенска, социјалистичка, држава, и т. д.. Кад је тако, дужни смо и сви ми, који полазимо од једног основног идеала, југословенског прогреса, све ако ти нисмо данас организовани у један посебни борбени фронт, да се определимо према тим многобројним концепцијама о држави будућности, да бисмо могли лакше и свесно помоћи, да се држава и друштво трансформишу у оном правцу који најбоље одговара, нашем идеализму.

Пре свега истичемо, односно опетујемо што смо раније писали на, овом месту, да држава ни у садашњости ни у будућности није за, нас никакав коначни идеал, како то бар према, вани узимају садашњи политичари, него само средство које нам што боље омогућује индивидуални, надијонални, и опће-човечански прогрес. Зато треба да и у организовању државе имамо пред очима увек овај њезин највиши и најлепши задатак.

Конзеквентно тому, и држећи се основних услова, (јединства, слободо, демократије), од којих зависи успешно вршење горње државне задаће, ми полавимо од овог темељног гледишта: народно друштво треба да, је интегрално, у свима својим етнографским границама, суверено. Оно је извор све власти. Нема никакве власти по милости божјој, никакве дикта"туре, ни одозго, ни одоздо, и никаквих власти споља, које би се преко воље народа, смеле уплетати у друштво или штавише цепати га. Народни суверенитет је један, све и када, се ставимо на становиште да се извесни друштвени послови из практичних разлога решавају споразумно, по договору појединих делова, народа, схваћено племенски, територијалио, или сталетшки. Већ по овоме своме схватању ми се битно разликујемо од оних сепа-

145