Nova Evropa

спољне политике, па на њихова места. дошли други наши људи; нити уопште прецењујемо број и каквоћу појединаца, из читаве Југославије који бин нашу земљу могли достојно представљати у иностранству и пред туђим светом. Али смо дубоко уверени, да овако лоше не бисмо морали стајати ни у којем случају, и да бисмо, с мало више правога, осећања дужности н љубави према, целини, били у стању да организујемо много бољу спољну елужбу него што је данас имамо. Ми смо већ у више махова, образлагали наше мишљење у појединостима, и предлагали средства, и начине да се полако н постепено подигне нивб наше спољне службе. У чланку који за овим следи износимо опет образложено мишљење једног нашег сарадника, и то овај пут нарочито о улози самог владаопа у погледу спољне службе; а затим почињемо с објављивањем чланака и прегледа спољне службе других држава, њихове организације и њихових система. Нама се дакле не може замерити, да само дижемо грају и критикујемо тамо где не знамо ни сами шта, би се дало урадити; и не може нам се рећи, да говоримо насумце, јер додро познајемо и предмет и личности који су у питању. Стога, држимо да, с правом можемо позвати и оне које нападамо да нас, у интересу опште ствари којој и они кажу да служе, саслушају, и да св не оглушавају о наше речи и наше предлоге.

Овде ћемо им још једном поновити само три ствари које смо већ више пута, истакли, три предлога, за санацију наше спољне службе, без извршења, којих је безизгледно и узалудно ићи даље и предлагати детаљну реорганивацију. Те су три ствари ове: 1) Наша, се спољна служба, мора изнова организовати, т. ј. она се мора оснивати на, одређеним гледиштима. Шаблона старе и кусе србијанске организације, допуњавање и додавање час с једног час с другог краја, не може задовољити савремене потребе службе, ни у теорији ни у пракси. Системом се могу, и морају, ограничити или онемогућити злоупотребе с указима о постављању и премештању дипломатских и конзуларних чиновника, које су данас растровале цели кадар наше спољне службе. — 2) Чиновништво за спољну службу мора, се рекрутовати једном већ подједнако са целог државног територија, из свих покрајина, без разлике, и на исти начин, на основу квалификадија над којима, се има, водити стручан и објективан надзор. Досадашња пракса монополисања, спољне службе за Србију и Орбе (у првом реду радикале), која се показала, тако убитачна, за, интересе целе земље (а Орбије понаособ), мора се напустити. Нико не жели, да се компромитовани елементи бившег аустроугарског чиновништва пуштају у дипломатску каријеру, — напротив, треба, одстранити из њеи оне који су се досад на, разне начине у њу увукли; али се не могу искључивати из наше спољне службе способни и талентовани радници само зато што су били пре Рата, чиновници бивше Монархије. Јер и са свима, њима, питање је да ли можемо лопунити кадар који ће вршити службу како треба, и који ће нас добро репрезентовати пред иностранством. — 3) Апсолутно је потребно, да Окулштина добије надзор над радом и односима, с, иностранством, те да се образује Парламентарни Одбор за Спољне Послове, какав постоји у толиким земљама, напреднијима од наше. Код нас, у нашим приликама и код нашег менталитета, овакав је одбор двојако потребан. Најачи разлог што, крај свих разговора и тенденпа у Скупштини, до оваког од-

179