Nova Evropa

дружине могле н морале да почну дјеловати једино У смислу и правцу пропаговања умјетности, те тиме и једног дијела наше и опћените свјетске културе. Можемо додуше већ да, са задовољством, констатујемо, да и у овом погледу у посљедње доба почињемо да, крећемо на боље, особито у Загребу. >»Лисински«, »Коло«, »Глазбено друштво интелектуалаца«, показују н вољу и способност, да, свој репродуктивни капацитет, у погледу савлађивања захтјева савремене композицијске технике, доведу до оне лакоће којом се истиче идеални прашки »СОметана. Овом похвалном настојању загребачких пјевачких друштава у најновије се доба придружују и »Слобода«, која се истиче најсвјежијим мушким гласовним материјалом, и вараждински »Гомислав«.

Судећи по програмима, пјевачка удружења у осталим нашим већим градовима, — Београду, Сплиту, Љубљани, Осијеку, Новомсаду, и Тт. д. показују такођер велику склоност у натјецању са пјевачким настојањем у нашем музичком центруму — каквим се мора, признати Загреб —, те се надамо да ће наше опће пјевачко натјецање у Загребу, које доскора кани уприличити »Оавез хрватских пјевачких друштава«, буде ли добро организовано, бесумње благоносно утјецати на проширење и препорођење наше "зборно-репродуктивне технике. Остала пјевачка удружења, по нашим мањим мјестима, судећи такођер само по програмима њихових изведаба, уз ријетке изузетке, још увијек битишу у знаку предратне друштвенопатријотске идеологије, и прилично су далеко од тога да би осјетили потребу препорађања у смислу умјетничком а поготово савременом. И управо зато се вођству »Савеза. хрватских пјевачких друштава«, који би чим прије требао да све споји са савезом српеких пјевачких друштава, те преобрази у један опћи народни зборно-пјевачки савез, крчењем ове пустаре отвара, нај шире поље рада. А као најпреча потреба намеће се брига око организовања. публикација добрих музичко-аборних дјела и око одгоја добрих зборовођа.

Ипак, док се у раду свих наших пјевачких дружина као цјелине, а особито по омањим нашим мјестима, замјећује готово потпуно отсуство критерија у погледу слагања стилских концертних продукција, у на“ шим се овећим градовима опажа већ тенденца, да се публику с помоћу етановите концертне изведбе упозна, са појединим умјетничким иде јама, иако се из програма понајбољих наших пјевачких друштава, још увијек неријетко и у овом погледу осјећа неко колебање, те према тому умјетничка вођетва ових дружина као да још увијек нијосу посве начисту, да би у стилски замишљен програм морала да уђу заправо само такова дјела која су карактернетична по односну идеју, н да би та дјела, у програму ваљало поређати на принципу контраста.

Што се тиче оних наших ријетких пјевачких удружења, која су прионула уз репродукцију дјела наших савремених аутора, мора св примјетити, да се у слагању концертних програма. неријетко очитују колебања, у просуђивању умјетничке вриједности музичких дјела, а поготово у лучењу фактички нашег од лажно нашег музичког им садржаја. Ово, држимо, да у интересу економије рада ових наших пјевачких друштава треба истакнути, јер је неоспорно, да извођењем неких умјетничко н надијонално ефемерних дјела неће никад ни код нас нн у туђини моћи да долично и истински послужимо афирмацији наше културв.

А. Добронић.

240