Nova Evropa
vrednosti novca, to je ta radnja zastarela još pre nego 560 је 1 риblikovana, i mi je moramo oglasiti kao takovu,
III
G. Ljubomir St. Kosijer, jedan od najplodnijih naših privrednih pisaca, dao nam je poslednjih dana, u jednoj knjizi od preko 200 stranica, jednu studiju o problemima štednje, i o našim uložnim kapiialima, Tema uvek, a podotovo danas, nadasve interesantna, Van svake je sumnje, da je problem štednje jedan od preduslova našeg daljnje6 ekonomskog razvitka, I to nesamo problem štednje kao takove, nego naročito i problem, kako će se ova štednja da plasira, — kome će biti povereni uštedjeni kapitali, Jer štednja je i onda ako neko ne potroši čitav svoj prihod već jedan deo ostavi, ma i u dotovu novcu, na stranu; ali ekonomska funkcija štednje počinje tek onda ako ti uštedjeni kapitali služe bilo direkino bilo indirektno novoj produkciji, G, Kosijer, u svojoj knjizi, podrazumeva pod uštednjom samo one kapitale koji se poveravaju našim novčanim zavodima, da oni vrše dalje plasiranje tih uštedjenih kapitala; prema tome i veći deo njegove radnje odnosi se na naše novčane zavode, pa bi u neku ruku bolje pristajalo da je to i u samome naslovu knjige došlo Jače do izraza,
Mislimo da je ovo prvi put, da neko kuša da celokupno naše novčarstvo prikaže kao jednu celinu. G. Kosijer dao si je mnogo truda, da sakupi i sredi bilance svih naših novčanih zavoda — Beograda, Zagreba, i Ljubljane, od najmanjeg do najvećeg, te i nekolikih najvažnijih provincijalnih zavoda, Mi odmah ovde priznajemo poteškoće na koje mora naići onaj ko želi da na bazi bilanca nekolikih naših novčanih zavoda načini izvesne zaključke, Svaki naš zavod skoro bilancira na svoj način, tako da se može tvrditi da, se bilance naših novčanih zavoda uopće nikako ne daju ispravno porediti medjusobom, Navodimo, primera radi, da neki novčani zavodi unose i obaveze po računima garancija u bilance kao dužnike i verovnike, dočim drugi ispravno to izostavljaju; neki zavodi nikako ne odvajaju uloške na knjižice od uložaka na tekućim računima, dok drugi opet čitav svoj reeskont unose medju verovnike, tako da faktično stanje menične liste izgleda sasvim drugačije nego što se na prvi pogled vidi, Svaki onaj ko bi hteo da sudi naše novčarstvo po njihovim bilancama došao bi pouzdano do sasvim krivih rezultata, O tome smo, uostalom, već govorili i u našem članku u prošlom broju »Nove Еугоре«,
G. Kosijer deli naše novčarstvo na pet velebanaka, zatim na zagrebačke, beogradske, i ljubljanske B i C zavode, te na provincijalne zavode, Kriterij koji je pritom uzeo pri svrstanju pojedinih zavoda u stanovitu grupu, držimo da je sasvim pogrešan. On naime za merilo uzima visinu deoničke glavnice, pa one zavode sa preko 50 milijona dinara stavlja u velebanke, u B skupinu zavode за, glavnicom od 12,5 milijona dinara pa sve tamo do 50 milijona, dočim su za C skupinu rezervirani zavodi sa kapitalom ispod 12,5 milijona
995