Nova Evropa

dinara, Visina deoničke glavnice nije nipošto odlučna да | jedan zavod spada u prvi ili drugi razred, nego tu odlučuje čitavo poslovanje dotičnog zavoda. Ako jedan zavod recimo radi uglavnom sa tudjim, poverenim mu, kapitalima, a manje sa vlastitim sredstvima, to nije još razlog da ga se baci u nižu klasu; dapače, time još skače poverenje publike u dotičan zavod, Po razdeobi G, Kosijera, Ljubljanska Kreditna Banka, Srpska Banka, Hipotekarna Banka, Sveopća Kreditna Banka, i Izvozna Banka, spadaju u drugu klasu, premda svi ovi zavodi po obimu svog poslovanja, i po svojim vezama, idu medju prve naše novčane zavode. Vodeći računa jedino o visini deoničke glavnice, G, Kosijer stavlja, naprimer, Poljodelsku Banku, Veresijski Zavod, Medjunarodnu Banku, te Središnju Privrednu i Zadružnu Banku, u treću klasu, a Zagrebačku Banku u drugu klasu, samo zato što ova, i to samo ma papiru, ima nešto veću deoničku gSlavnicu, Kad se je već htelo deliti po klasama, a po klasama kasnije izračunava:i i likviditet, onda se za merilo moralo uzeti nešto drugo nego deonička glavnica, nešto što više odgovara realnom stanju stvari,

Autor je uložio najviše truda u izračunavanje likviditeta pojedinih zavoda, kao i pojedinih klasa našeg novčarstva. Van svake je sumnje, da je problem likviditeta najvažniji problem sveukupnog našeg novčarstva, Ali držimo, da po podacima koji danas u tom pogledu stoje na raspoloženju, nije moguće izračunati taj likviditet, Jer ako bilance u većini slučajeva ne odgovaraju pravom stanju stvari, kako je onda moguće stvarati tačne zaključke? Prema tome, cifre likviditeta koje autor izračunava za pojedine zavode ni izdaleka ne odgovaraju faktima; pa i same skupine likviditeta, naime koja je stavka likvidna a koja nije, kako ih postavlja G. Козђег, пе одбоvaraju stanju stvari, On postavlja portfelj menica za likviditet 100%. Prvo, nije uvek rečeno da je menični materijal tako prvoklasan, i da nema u njemu di prolongiranih menica; mi smo čak uvereni, da medju menicama danas ima na %, specijalno onih krupnijih, koje se po dospeću ne isplaćuju nego samo prolongiraju. Dalje, davno је poznata činjenica, da su najsigurnije, a Sotovo i najlikvidnije, one stavke dužnika od kojih se, radi njihova boniteta, i ne traži nikakova posebna. garancija ili pokriće, a kod G. Kosijera sve ove stavke i ne dolaze u obzir kao pokriće, niti spadaju u likvidne stavke. Dalje je poznato, da mnoge naše banke svoje menice reeskontiraju kod Narodne Banke a da tu stavku i ne uvrste u pasivu, već dh protiv svakog pravila svrstavaju medju verovnike; sve te menice ne reprezentuju nikakvu likvidnu stavku, budući da se uopće i ne nalaze kod same banke, — dapače, one su u ovom slučaju jedna pasivna stavka, jer kod dospeća treba te menice iskupiti ili zameniti drugima, bez ikakove sigurnosti da će ih dotična banka sa svoje strane moći unovčiti, Vrednosne papire uzima ovaj autor, odbiv 30%, takodjer kao likvidna sredstva prvog reda; no i tu bi se dalo mnogom prigovoriti, jer Je znaina razlika da li takovi papiri nofiraju na jednoj berzi ili ne, i drugo, da li za njih uopće postoji tržište, tojest da li se lako i bez velikog slabljenja kursa daju plasirati u većoj meri;

396