Nova Evropa
Швајцарски делегат Мота, изражава жељу, да суђење у Хагу буде обавезно за све државе и за све спорове. Међународни Суд треба да изриче праве пресуде а несамо да даје савете. У исто време тражи да се регулише питање одговорности држава за политичке злочине извршене на њиховим територијама. Ту идеју инспирисао му је итало-грчки спор.
Др. Нанзен захтева, да се проблем међународних дугова и репарација реши што пре, јер мали народи не могу више издржати тешко стање у коме се налазе. Реконструкција Аустрије је постигнута; треба. прићи реконструкцији Европе. Професор ЖЖилбер Мире, делегат Јужне Африке, поткрепљује Нанзенов говор и предлаже да се упути апел на велике силе, да реше проблем репарација или да га повере Савету Лиге Народа.
Дански делегат Цал отворено критикује Лигу. Он налази, да она. не одговара надама које народи у њу полажу, и да намерним избегавањем улажења у главне проблеме она, слаби свој ауторитет. Јавно мњење очекује у првом реду од Лиге да измени стара политичка схватања и старе дипломатске методе. Ако то не учини, њена мисија. је промашена.
Буџет. — Узев у обвир општу финансијску кризу, Француска и Велика Британија тражиле су редукцију буџета. Након дуге и живе дискусије у комисији, буџет је смањен за суму од 1,541.884 златних франака. На. платама чиновника уштеђено је једва 100.000. Од идуће године, чиновничке плате имаће два, дела: један стални, који износи 80% од плате коју уживају, други нестални, који износи 20% за ниже и 10% за више чиновничко 0с0бље. Омањити се може само нестални део плате, према приликама, и скупођи живота. Комисија је у исто време одлучила да се, од 1. јануара. 1924, отвори Чиновнички Фонд, из којега би службеници Друштва Народа добијали своје пензије. Сваког месеца задржаваће се на каси чиновницима 5% од њихове плате. На крају године Друштво Народа, приложиће из свог буџета у фонд онолико колико буду уложили сви чиновници укупно.
Извесне државе налазе друштвени разрез одвећ тежак, и моле да им се смањи. Међу овима налазе се Грчка, Мађарска, Румунија, Индија, Перзија. Последња је одредила сама себи максималну суму коју може да плати, али је била одбијена. Лига не допушта погађања, н не жели да ствара рђаве преседане. Констатовано је, да се смањивање улога може да изврши или повећањем улога. другим државама, нли ступањем нових чланова у Лигу. Буџет за ову годину износи 28,838.685 златних франака. Велика, Британија, плаћа 2,588.668 франака, Француска, 2,121.827, Јапан 1,985.45, Италија 1,658.987, Чешкословачка. 951.877, Румунија 848.091, Југославија 707.109, Грчка, 271.965, Бугарска, 190.875, Аустрија и Албанија, по 27.196. Наша држава платила је само прву половину своје квоте.
Председништво Финансијске Комисије додељено је Г. Др. Нинчићу. Није без интереса изнети, како му је та почаст указана. Када су лондонека и париска влада, доставиле Секретаријату жељу да се буџет редуцира, чиновници Лиге Народа дали су се одмах на посао да организују отпор. ТГребало је врбовати делегате који ће бранити буџет, и наћи згодног председника који ће водити дебату. Избор је пао на нашег министра спољних послова, јер се београдски парламенат није изјаснио био за смањивање буџета. И када је Г. Нинчићу понуђено председништво, он је безазлено одговорио да га у погледу буџета не везују ни одлуке Парламента ни инструкције
384