Nova Evropa

Beleška,

Naši štadenti u Метаској.

Primili smo, povodom članka »Naši studenti u Nemačkoj« (u »Novoj Evropi« od 21, septembra 1, g.), sledeće dopune.

Godine 1919/20 studirao sam na Berlinskoj Univerzi, te mi je pošlo za rukom da zainteresujem famošnji »Arbeitsgemeinschaft fdr slawische Sprachwissenschaften an der Universitiat Berlim« (koji je priključen Indogermanskom Seminaru) za srpsko-hrvaiski jezik i literaturu, tako da sam već u novembru 1919, sa dozvolom direktora Indogermanskog Seminara, red, sveuč, prolesora Dra, Vilima Šulca (Schulize), znamenitog naučenjaka svetskoš Slasa, mogao otvoriti posebni odeo za negovanje srpsko-hrvatskog jezika i literature, Tako se čulo za pesmu o Kraljeviću Marku u zidinama germamskog sveučilišta još pre nego štlo su diplomatske veze izmedju naše države i Nemačke bile rešulisane, Moja predavanja, kojima je gotovo uvek prisustvovao G. Dr, Šulce, kao ilep broj slavista Berlinske Univerze, bila su tako rasporedjena, da su u općem delu sadržavala: pregled povesti Srba, Hrvata, i Slovenaca, te se bavila kulturom i psihologijom naroda, i estetikom jezika, a u posebnom delu s jedne strane obuhvatala praktične vežbe u jeziku (narodne pesme, i drugi izvaci iz literature) — gramatikom su slušaoci vanredno dobro vladali —, a s druge sirane literaturu, ističući najvažnije epohe od narodne pesme do moderne poezije, Ovu naučnu osnovu odobrio je Dr, Šulce, koji je uopšte pokazivao Osobito zanimanje za predmet; iza jednog predavanja reče mi doslovce: »Medju svima indogermanskim jezicima nema nijedan drugi, po mom mišljenju, tako ugodnog mnaglaska i takve harmonije u izgovaranju kao srpsko-hrvatski jezik«. Kao dokaz njegova velikog interesa spomenuiu, kako me je iza čitanja neke narodne pesme, u kojoj se spominjalo i ime jedne krave, zamolio da mu sastavim lista imena krava, pa je naša а imena isporedio sa imenima u BŠotskom i novolitavskom jeziku, i čini mi se — O tom napisao čitavu naučni raspravu!

Obolivši koncem 1920, morao sam ostaviti Berlin, Pre toga sam otvorio knjižnicu, poklonivši joj neke svoje knjige iz srpske i hrvatske književnosti, a od svojih slušača dobio sam gotovo bespogrešna pisma na našem jeziku,

Svrha je ovih redaka, da pobudi možda interes pojedinaca u produženju тагјогепоб глапеђуепоб гада па Berlinskoj Univerzi, što bi,

držim, za upoznavanje inostranstva sa našim jezikom i našom književnošću vrlo korisno bilo,

Josip Vesel (Sarajevo),

apsolvent prava.

429