Nova Evropa

Кад смо овако, нако додуше врло површно, упознали Америку, приступимо мало ка нашем човјеку у њој.

Наш човјек који је у Америци — о изузецима не говорим — није мањи пустолов од пустолова ма, којег другог народа. Осим пустоловног нагона, наш човјек посједује и изванредно бистру памет. Он брзо опажа и брзо се снађе. У Сједињеним Државама има лијеп број наших »успјешних« људи који једва. ни писати знају, а неки ни то. Кад би било могуће поређати сва зуспјешне« људе у Америци, па онда сваком степену »успјеха« испитаљи образованост, можда би наш народ дао највећи постотак »успјешних« а, неизображених људи. Јер неизображени а »успјешни« пустолов у Америци није правило него изузетак. Америка је најдотјеранија пословна земља, на. свијету. У њој треба — знати. Не смета, гдје си знање стекао: је си ли га, донио са, собом из Европе, или си га стекао овдје, било самоуштвом, било у редовној или вечерњој школи. У Америци не можеш успјети ако је не познаш, а упознати ју не можеш ако немаш довољно образовање да, ју упознаш. Што Ha Европе дођеш културнији то ћеш се у Америци лакше и прије снаћи. Ако у Америку дођеш некултуран,и останеш некултуран, нема, за, те ни »успјеха« ни успјеха. Прво ћеш обављати најтеже послове, а онда бићеш објекат некоришћавања, оних који боље знају. А свак ће те искористити без милосрђа, на груб или на лијеп начин. У Америци свак ко »вна«, читав дан умује и домишља се новим начинима да унапреди свој »бизнис«, свој начин »успјеха« и обогаћивања. Има у Америци трговачких кућа, које само на оглашавање годимице више троше него ли која читава, мала, земља. Ја сам сигуран да поједине америчке трговине троше на оглашавање више него ли сва. Југославија. И тако ради свак, нудио он солидну робу или превару. Америка је само једна велика, утрка за понудом и тражњом, непрестано куповање и продавање, грађење и рушење. Кућа, од 30 година, већ је стара, — треба, ју срушити и подићи нову; до тридесет година ће се опет порушити ова и подићи на њену мјесту још новија, Кад у Америци видиш људе да на једној згради стављају кров — каже Честертон пола у шали пола у збиљи — можеш бити сигуран да око темеља већ други људи раде да зграду поруше. Свака ствар у Америци пролази кроз безброј руку, и свака рука узме свој дио профита. У Америци тона угљена стоји на рову, кажимо, долара, 6.00, а консумент у ближем граду мора, да ју плати 16 н 18 долара. Сељак продаје крумпир по 80 центи бушел, а консумент га плаћа по — долара, 1.50!

Како да се у овом вртлогу рада, трговања, искоришћавања, снађе наш човјек" Наш човјек долази из малих, назадних, непросвијећених балканских села, у најмодернију, најпрометнију, најпословнију земљу на, свијету, — у свијет и амбијенат који су пред његовим схватањем и разумјевањем на стотине година. Он у том вртлогу нужно мора да буде задњи. Рођени Американци, Британци, Нијемци, Скандинавци, Ирци, предњаче и воде, а масе неуких народа, бивају вођене. Али како Америка, да би била оно што је, треба исто тако живинску физичку снагу као и најспособнији ум, у њој нађе мјеста и наш неуки човјек. Он ту, у друштву са себи сличнима, копа темеље облакодерима, стотину метара, под земљом, и диже их стотине метара према, небу, гради жељезнице и бетонира цесте на хиљаде миља дуљине, пробија тунеле и, у дубини од неколико километара, вади угљен,

511