Nova Evropa

дности. По тој пракси, може се заложити још за пар милијарда државног или приватног непокретног добра, па. да вредност наших новчаница, опет не осети никакова поремећаја.

Народна. Банка, је, од читава. оптицаја новчаница у износу од скоро шест милијарда динара, само једну четвртину пустила у промет за потребе наше привреде, дочим је три четвртине оптицаја дошло у промет услед разних државних финансијалних операција, дакле у чисто непродуктивне сврхе. Ми наравно на овом месту не мислимо улазити у критику овакова. пуштања у оптицај, нити износити погрешке и опасности које отуда следе. Напротив, признаћемо, да је било момената у којима држава добар део својих потреба не би ни могла да подмири на други начин него позајмнцама, код Народне Банке. Ипак, остаје чињепица, да је Народна, Банка целокупној нашој привреди ставила, на располагање само једну-и-по милијарду динара. И сада треба, још једино да видимо, како је она ту милијарду-и-пол поразделила.

Држећи се континенталног система, иако то, како рекосмо, након сусмендовања, измене банкнота у металан новац нема више никакове оправданости, Народна Банка даје кредита. нашој привреди једино, осим једног мањег износа ломбарда, на темељу есконтираних меница. Према томе, читава кредитна политика наше Народне Банке врти се око тога, по којим принципима она, подељује своје кредите

Заједничко је свима емисијоним банкама континенталног система, да менице које се предају на есконт имају веома кратак рок, обично око три месеца. Обично банке установљавају услове под којима примају менице на есконт. Уколико су особе на меници потписане солвентне и добро ситујиране, емисијоне банке, ако су друге претпоставке испуњене, без даљњега примају све такове менице на есконт. Једино се води евиденца, да неке особе не би биле више ангажоване него што то њихове прилике допуштају; али је ипак носилац кредита увек сама меница а никада особе које уручују меницу. Укаже ли се већа, потреба за кредитима, и презентује ли се више меница на есконт, емисијоне банке кушају да повишењем есконтне стопе један део меничног материјала сукцесивно потисну, али се никад не одлучују нато да ограниче суму до које појединац може да есконтира. своје менице или менице својих пословних пријатеља. Међутим, наша Народна Банка пошла је другим путем. По нашем мишљењу, сасвим погрешним. Наша Емисијона Банка, одредивши да свака меница мора имати два до три потписа (у пракси се ради само о два), поставила, је читаво тежиште нато, да се појединцу или појединој привредној установи одреди максимум до којега може да всконтира менице, док се толико не гледа. какаљ се материјал презентира, на есконт. да Народну Банку, например, потпуно је свеједно, да ли је једна меница која се њој презентира на есконт произашла, од једне трговачке операције која ће у најкраће време бити ликвидирана: њој је главно, да су на њу стављена два добра. потписа, и да онај ко ју је уручио није већ прешао максимум који му је дозвољен. Више се дакле пази на сигурност менице него да ли ће по доспећу уследичт и фактична исплата. Тиме је, у стварни, повређен онај принцип који је од-

550