Nova Evropa

тирала свој кредит на тај начин, да је одређивала ко ће, н колико ће ко, да ужива кредита, повећањем днсконтне стопе била би дошла до много позитивнијих резултата. Висина есконтна не бин бнла повишена, али би зато кредита код Народне Банке добилн само они привредни слојеви који би подељене им кредите употребили најкорисније за привреду према данашњем стању. Нико паметан не може тражити, да Емисијона Банка. мора. да задовољи све кредитне потребе. Она, већ н с обанром на покриће и на квантитет новчаница у оптицају, мора да води политику бремзања; али то бремзање, овако како се врши — да се кредити подељују само навесним особама — носи у себи све предувете једног коруптивног система. Напротив, дижући есконтну стопу на ниво који одговара нашем стању, пи стављатећи се на стајалиште, да свака меница која одговара постављеним уветима, па били ови макако тешки, мора да се есконтнра код Народне Банке, у нашу би привреду дошли елементи реалности н сређења.

Народна Банка, замишља се као централна новчана установа, која има да послужи кредитним потребама. свих наших крајева. н целе наше привреде. А како је она поступала при поделн својих кредита“ — Већ смо виделн. да веровници код Народне Банке уживају посебне привилегије, плаћајући нанме каматњак који, нити у једној трећини, пе одговара нормалном каматњаку наше земље. Да загледамо мало ближе, ко су тн веровници. Од подељених кредита, у наносу од 1.885,840.500.— динара, отпада, према

стању од 81. децембра прошле године, на. новчано заводе — Дин 1.068,027.000 нли 56.70% индустрију — Дин 882 .369.000 si 20.506 трговину — Дин 345,188.000.,, 18:80% огтало ан | 00:340:500/ ', 470%

Пада одмах у очни, да готово 60% од свих подељених кредита отпада на новчане заводе. И у другим државама велика већина есконтираних мевица долази у емисијону банку посредством равних новчаних, слецијално великих, новчаних завода. Новчанн заводи, као средишта привредног живота, наравно апсорбирају највећи део меничног материјала. Али то су нећином трговачке менице, које поједини привредници есконтирају кол свог новчаног завода а ови их, У случају потребе, реесконтирају код емисијоне банке; а како је каматњак, уз који новчани заводи есконтирају менице своје клијентеле, M каматњак уз који новчани заводи редисконтирају своје менице, код емисијоне банке готово једнак, у таком начину послорања. не би било ништа да се замери. Данас, међутим, када разлика, између једног и другог каматњака код нас износи у неким случајевима чак и до 900%, ситуација је сасвим друга, те у неку руку значи субвенцијонирање оних који уживају те кредите. Не мислимо тиме рећи, да сви новчани заводи из овог стања имају нарочито велике профите. И њима би, углавном, далеко боље конвенирало кад би разлика између каMama, ya које опн есконтнрају менице, и камата уз које те менице код Народне Банке реесконтирају била незнатна, — само кад би се све менице које одговарају постављеним уветима могле реесконтирати. Суштина

554