Nova Evropa

Tuberkuloza, i radni narod,

Istorija medicine beleži tuberkulozu kao jednu od najstarijih i najopasnijih ljudskih bolesti. Zasecajući duboko u našu prošlost, ona je, besumnje, ostavila najmarkantnije belege na čovečjem organizmu, Krhala, lomila, umarala je cela. pokoljenja, pa i narode, Čovek nemoćan, nem, posma{rao je njeno razorno delovanje na celom svom biću, I kao nežna biljka pred olujom savijao je glavicu naš praded, dok, skrhan i slomljen, nije joj postao žrtvom, Tako beše uvek, a gotovo da je tako i sada, — Tražiti specijalne uzroke jednoj takoj staroj, podmukloj bolesti, a ujedno davati konačna, dobrorešitelna mišljenja u pogledu srećne borbe s tom opakom boljeticom, priznajemo, nije jednostavna ni mala stvar, Nas, koje vode naučni principi — a znamo da je nauka samo sumnja —, i u ovome pitanju naši površni rezultati dovode opet samo do velike sumnje, Ni klasična, od Hipokrata, ni srednjovekovno-mistična, pa ni današnja savremena medicina ne behu kadre, u celosti, da reše problem tuberkuloze, kako to naše želje i snovi hoće, Uspeha beše malo. Danas, to možemo kategorički da tvrdimo — iako sad znamo, posle 1882, usled uspeha Kohova pronalaska, uzročnika tuberkuloze —, da je, ipak, polovina individua, i kod nas i kod drugog sveta, bolesna od tuberkuloze, Negde je ona latentna, negde akutna, ali u oba slučaja kosi, obara, pored sveg savršenstva savremene medicine, sve ono, što joj pod ruku dodje, — Zašto ? Odgovor je neodredjen, Možda zato što nismo kadri da obuhvatimo sve široke probleme, bilo medicinsko-stručnjačke, bilo socijalno-etičke, koje zadiru u pitanje tuberkuloze, Ili, možda sve to i znamo, ali smo nejaki da povoljno iskorenimo to ljudsko zlo. Izgleda da je ovo poslednje tačnije, Kohov bacil se je afirmisao dovoljno u nauci, i njeBovo patološko delovanje jasno je kao dva puta dva četiri ; ali nešto drugo, za nas mnogo važnije, biće posredi ; društvo nema smisla. za spoznaju vrednosti borbe protivu tuberkuloze, Društvena letargija u borbi protivu tu. berkuloze potiče, po našem skromnom mišljenju, na jednoj strani {a to je slučaj kod društvene buržoazije) iz nerazvijenog etičkog osećaja ; a na druđoj opet strani, kod proletarijata, ta letargija razvija se iz neznanja i neimanja sredstava za borbu protivu tuberkuloze, Od volje dakle, od uvidjavnosti, da se moramo po svaku cenu boriti protivu tuberkuloze, leži naš uspeh, Sve dotle, i dispanzeri, i nove teorije o stvaranju umetnog imuniteta, jesu i ostaju lepo ispevane priče, .

Poznato je, da je tuberkuloza bolest siromašnih društvenih klasa, Stvar je razumljiva, U malom, prljavu, vlažnu kućerku, gde je krumpir glavna hrama, i gde obuća i odeća ne odgovaraju prilikama vremenskih promena, naravno je da će tuberku-

49