Nova Evropa

старом веку нису, додуше, распознавали почетну болест; али су бар код напредоване туберкулозе подузимали терапеутске мере, те постизавали некоје успехе.) Да се таком схватању стало на крај, требало је много борбе, и у првом реду припада заслуга немачком лекару Бремеру, који се је педесетих тодина прошлога столећа несамо јавно усудио изрећи уверење, да је туберкулоза — а специјално кронична туберкулоза плућа — излечива, него му је успело и делом доказати исправност свога становишта, основавши у Герберсдорф-у (у Шлеској) 1859 прво лечилиште за грудоболне, чиме је започела у лечењу плућне туберкулозе нова ера. Темељ његова лечења била је употреба свих климатско-хигијенскодијететских мера, за чије се повољно дејство знало још из старијих времена; овима је придодао још и хидротерапију. Сличне назоре заступао је додуше још раније енглески лекар Кормак, али је Бремерова заслуга, што је са великом устрајношћу заступајући своју ствар, у заједници са својим учеником Детвајлером, израдио и допунио методичко заводско лечење, које се није везивало за годишње доба него је учињено перманентним. Постигнути успеси таким лечењем помало ућуткаше противнике, те допринесоше да је Бремер-Детвајлерова метода продрла и сачувала своје првенствено место у лечењу туберкулозе.

Проналаском бацила туберкулозе, по Коху, осамдесетих година, утврдила се ранија слутња, да је туберкулоза инфекцијозна болест, па је тиме створено на пољу туберкулозе ново поље рада, и терапија је ударила новим смером, у нади да ће се с помоћу туберкулина, цеплењем разним серумима, моћи наћи специфичан лек, те да ће лечилишта постати сувишна. Напоредо с овим надама јављали су се и кемотерапеутски покушаји; а и од разних кируршких захвата на плућима такођер се слично очекивало, (О популарној медикаментној терапији, којом се разна средства хвале и вашарским рекламама, нећемо говорити као о озбиљним покушајима лечења туберкулозе.) Сви ти покушаји морали су напокон оставити првенство опћој терапији, која је остала ступом лечења туберкулозе, иако имају ипак своју велику вредност као потпомажућа средства и методе, уз опћу терапију, те је делотворно употпуњују. Само заједничке методе могу бити при лечењу туберкулозе успешне. Раније конституцијонално схватање туберкулозе увелико је припомогло, да је опћа терапија дошла до толиког уважења. Циљ јој је: одстрањење свих штетних утицаја на болесника, подизање његове отпорне снаге, те на концу омогућење да дође у таково стање да може касније сам собом издржати борбу противу своје болести. И данашње имунобијолошко назирање туберкулозе исто тако наглашава, да је туберкулоза опћа болест целог организма, ма се она

54