Nova Evropa

vilovito, ogromno, plahovito kolo, naokolo celog naroda i cele omladine, Siroto, golo, malo, ali živo, žilavo, radosno, mlado detinjstvo jednog srećnog i nesrećnog naroda, koji još ni danas nije našao mira ni odmora, To su Karlovci, Kao što je nekada derao i jurio kroz Karlovce srdit, lud, strašan plaminski potok, koji je kad nabuja nosio sobom kuće, drveće, životinje i ljude, tako je i život našeg naroda imao kroz Karlovce svoj tok, svoj pritešnjen, svoj zagušen, svoj sprečen, svoj skriven ali živi tok, i kada je Branko živeo u Karlovcima onda je taj tok bio najživlji,.,.., Usahnuo je planinski potok, i besmrtni Branko spava večni sam na vrhu Stražilova, Sa njegova бгођа рада па Кагјоусе senka njegove legende, U berbansko vreme, atmosfera je teška sva od mirisa groždja i vina, Od rane zore do mrkle noći Bori se pesma devojaka i momaka, Na brežuljcima gore vatre i njihov blesak zavodi oči, Neobuzdano veselje drži sve, pokriva, vuče, i ne pušta. A kada se smrkne, podju djaci, — i onda oživi sve ono što dosada nije štampano, publikovano, korigovano, геdigovano u pesmama Brankovim, Tada Karlovci slave svoga Branka.

Laza Popović.

Једна генерација карловачких ђака (по успоменама из година 1852—1863).

Ја сам доспео у Карловце октобра 1852, дакле пуних десет година иза одласка Бранкова, али још за његова живота, тако да се може рећи, да се средина и атмосфера у којој је Бранко провео своје ђачке године (1836—41) нису биле баш у многоме измениле. Мене је, као десетгодишњег дечка, довео у Карловце мој отац Васа, и уписао ме у 2. разред немачке школе — „Ођегзсћије“, где нам је учитељем био познати славонски писац Мијат Стојановић, човек преке ћуди, који је немилосрдно тукао децу, тако да смо га се сви бојали и мрзели га. Напротив, у 3. разреду, „ОђЂемећгег" Јаков Кропач, Немац из Чешке, био је добричина, и сви смо га волели. У оно доба, биле су у Срему најпознатије школе немачке, међу којима је карловачка била понајлошија; много су боље биле земунска, митровачка, петроварадинска, шимуновачка, сланкаменска. У свим тим школама било је преко једне трећине српске деце. Њима је с почетка тешкб ишло с немачким, дочим је карловачкој деци, која су долазила из млађе класе, било лакше; па ипак би баш у карловачкој школи деца понајслабије научила да говоре немачки. Иначе, верске или народносне мржње или

100