Nova Evropa

своја предавања знао удесити онако као например професор

има своја из грчког језика. Ипак је био веома занимљив, јер је згодно уплитао разне приче и поређења у свој говор. Иначе, он је, у своје млађе доба, и преводио с немачког, а касније

је у пригодницама — као Сејебепћенафећјег — опевао сваки знатнији догађај у нашој јерархији. Био је познар као велики гурман, — средом и петком није код њега смело бити без

рибе, а волео је и добру чашицу вина или ракије, Увече би редовно играо карата на новце (обично с поп-Томом и умировљеним учитељем Козијакомј, па је једном приликом проиграо и један свој виноград. Наравно да је онда кубурио и петљао. уз своју ситну децу, с којом уосталом није имао много среће,

1. октобра 1854 уписао сам се у | разред гимназије, са још 38 другова, од којих је свршило УШ разред (1862) само нас петорица. Осим Пантелића, били су нам још професори, од старије генерације која је предавала и Бранку, Томо Војновић, стар човек, који је професоровао већ 43 године, те са којим смо се сви ђаци титрали и правили комендије (он је ипак остао професором све до половине 1862), затим Глигорије Јовановић, који је предавао —- без икакова метода, — српски и латински; од млађих професора споменућу само Луку Зиму, који је дошао у Карловце октобра 1856, и потоњега директора Стевана Лазића (од 1854), који нам је предавао латински и немачки у вишим разредима. Лука Зима предавао је грчки у свима разредима, почињући од Ш, и то по методу за који се дотле није знало на карловачкој гимназији. Иако је био и сувише озбиљан човек, ми смо га ђаци сви веома волели и поштовали. Код нас је почео, већ од Ш разреда, да ословљава са Ви, ми смо били изненађени, будући да су дотле многи наставници ђаке, и у вишим разредима, несамо ословљавали са Ти него частили, врло често, и титулама: магарче, свињо, лудо! Али кад помислимо, да има још и данас у карловачкој гимназији професора који ђаке називају животињама, Нећемо се толико чудити да се тако радило пре шездесет и више година ...

У карловачкој је гимназији одувек било две класе ђака: осредњих и слабих, који су били у већини, и врло добрих, којих је било мало. Ипак, крај онаких професора, доста је да се и онолико карловачких ђака истакло, кад су доцније отишли на страну. Од моје генерације били су такви ђаци, например, Пера Милојевић, Гига Гершић, Андрија Станисављевић, Коста Руварац, Јован Туроман, Ђока Трбојевић, Светислав Касапиновић. Уопште, поколење које је услед буне 1848/9 продангубило, те старије дошло у школу, било је боље од потоњег поколења које је улазило у гимназију са 10—12 година.

102