Nova Evropa

архимандрит Грујић, или кад би, на Нову Годину, или Томине Недеље, дошли у Карловце сви настојатељи, те кад би почели њих десеторица разним гласовима одговарати на јектенија,

За моје време било је у Карловцима три велике ватре. Јуна 1854 изгорео је цео крај од горње цркве (осим прве куће до цркве) с десне стране цео, а и неколико стаја с лева; како је била суша, страховало се да не изгори цео горњи крај. А у два маха биле су велике ватре у Швапској, којом је приликом изгорело више кућа.

Али се за све то време Карловци нису готово ни у чему изменили. У главном сокаку није саграђено више од 3—4 нове куће. Шта више и данас има онако истих кућа какових је било 1852, Новије су куће подигнуте после филоксере. Али дангс нема, од старих тадашњих богатих кућа, више од 3 до 4, — многе су породице изумрле, а многе су материјално пострадале и пропале, По бољим кућама било је више нежењених, маторих момака, а и доста старих фрајла, дочим су се многе девојке разудавале за богослове. Самих Карловчана било је, уосталом, сразмерно мало и у гимназији и у богословији. Градски начелник, „биргермајстер“, био је тада Станислав Милић, „авдитори“ су били Немци, а „штатшрајбер“ Вик, Доктори, лечници, били су Радуловић и Вулпе. — За време Кримског Рата (1854-6) био је настањен у Карловцима један одред коморе („фурвезера“), у којем су били сами Чеси, а који се састојао из најгорих војника; па се сећам како смо, као деца, уживали гледати, кад су се суботом, пред магистратом, делиле батине ,..

Ето, то су све успомене из мога ђаковања,

прота Димитрије Руварац.

Лирско у Бранка Радичевића,

Са временом, писци губе; нарочито, ако су се, у једној неријоди, били везали много за општа схватања те перијоде и за њене уске школе. Радичевић је био другачије судбине. ега је његово време, кад га је ценило, ценило као носиоца једне филолошке кампање („језик чист као суза“), а кад га је ниподаштавало, ниподаштавало га је из опозиције тој школи. Оно што је битно у њему није се видело. Књижевно-уметничких и естетичких судова у то време није било. На ломачу или у храм људи су ишли према томе колико су били у вољи судијама филолошке или псеудокласичне оријентације, После тога, романтичарско - нацијонално - нацијоналистичка оријентација нашла је у њему протагонисту народне и „косовске“

105