Nova Evropa

To vredi i za mnoge druge. I dogod se u tom pogledu prilike ne promenu, dok naš književnik ne može da poživi životom dugim, mirnim, udobnim, bez bojazni od bede i gladovanja, dotle nećemo imati velike književnosti Dogod se književni rad bude honorisao slabije nego ulično raznošenje novinš, kako možemo imati velik:5 književnika? ,,,

__А пета паде да će skoro bit: holie, Jer danas književnost niko ne pomaže, Ni kapital ni vlast, Kapital, koji počiva па principu izrabljivanja neukih i siromašnih, ne voli književnosti, koja mu kuša oteti žrtvu iz pandža. A. vlast se udružuje s kapitalom, treba ga, i neće poduzeti ništa čim bi mu se zamerila, Bofastvo, a i vlast, nisu više u rukama prosvećenih kao nekad, Intelektualac je danas veća sirotinja od svih manuelnih radnika, a književnik je ispod skale društvenih razreda, Zato i nestaje književnosti i književnika kod nas, Ne stvaraju se velika dela, sve je silno, malen (»kratke amplitude«, kako bi rekao Cvijić). Književnici su većinom amateri, jer drugo ne smeju biti uz cenu svoje egzistencije, Mi zatiremo književnost i ubijamo književnike,

Ili, zar narod ne treba književnosti? Književnost je očnje svetlo svakog naroda, kroz koje on gleda na svet i život i na druge narode, i obratno, kroz koje druži narodi njega gledaju i prosudjuju, Nema kulture bez književnosti, Naša sloboda, oslobodjenje i ujedinjenje naše rase, neće doneti svoga ploda, neće svetu dokazati svoju opravdanost, dok i mi ne poslanemo kulturno veliki, znanošću i umetnošću, Svi topovi i sve banke skupa ne izazivlju toliko poštovanje koliko jedna slavna knjiga, Dok nešto ne stvorimo u kulturi, svet će nas gledati kao poluvarvare, i kao pandure, kakve nas je trebala Austrija a kakve nas danas žele i mame drugi. Mi smo još uvek »snađa bez očiju«, kako nas Matavulj nazva. Ali dogod jedan narod pušta da mu književnici u bedi žive i u bedi umiru, on ili ne može ili ne zaslužuje da ima književnosti,

Dr. Kuzma Tomašić.

Литература Србохрвата и Словенаца као целина,

Србохрвати и Словенци, политичким уједињењем у једну

државу, дочекали су остварење најважнијег дела својих исто-

ријских тежња, Нећемо залазити овде у давну историју, где

би се у сваком добу могле наћи заједничке политичке тежње и осећање заједничке припадности код свих Југословена, него

141

OB OJO IJA PUNU M,I VJ OUR JO NM O OR U VO Ja