Nova Evropa

Конституанти радикал сељак Г. Милутин Драговић, садашњи потпредседник Скупштине, И то је упалило у меродавним круговима, као што и данас упаљује, због претераности и махнитања бољшевика у Русији, због чега се и најразумније реформе сматраху и сматрају за бољшевизам, или бар силом

хоће да се таковима сматрају.

Друго је била мала Србија у Милошево време, друго је данашња Југославија. Она прва и после делимичних победа није била скрхала Турску него је морала да ради с обећавањем откупа и данка; ова друга је с помоћу великих савезнике смрвила непријатеље, Или, има ли разумна човека да би тврдио, да Југославија треба, зато што је Србија пре сто година давала Турцима данак, и сама данас да даје данак непријатељским државама Није много паметније остављати спахијама латифундије, због којих се наш народ селио у Америку, или макар и стотине хектара, или давати за спахијску земљу накнаду у новцу, — што све значи настављање награђивања

заслуга које су спахије стекле за стару државу.

Сад су и многи од оних који су гласали за 42, члан Устава узбуђени и огорчени, што се допустила продаја Чекоњићева спахилука, која може послужити као пример свим велепоседницима, шта им је вољна све допустити садашња. влада, и непаметни ће бити ако не употребе прилику. Само засним одређењем о експропријацији и накнади у Уставу могла се отклонити та опасност, Могло би се доста поправити и добром применом; али садашња влада и неће друго него оно што се догађа,

Тим осокољени велики поседници удружени приредише ових дана анкету у Београду против Аграрне Реформе, неувиђајући колико је монструозна тежња враћати се на старо, због чијег уништења се и водио Светски Рат. Ваљда и није нужно много побијати старовољне кад и досадашње вође покрета, наиме војвођански радикали, одричу свој патернитет. Или је ово последње можда само оно старо правило политике fac at nega?

Нећемо се овде упуштати у побијање теорија аграрних контрареформатора, само ћемо указати на највећу опасност од њихова евентуалног успеха. Наша земљорадничка сиротиња —- ако се уништи, па шта више и ако се само не допуни Аграрна Реформа — мора се наново селити у Америку. Делом се она већ враћа у туђину, јер од 2— 3 јутра на брачни пар не може да живи, а више не може да добија, што се многи спахилуци не поделише а неки уступише радикал ским парцелаторима (какви су например акцијонари „Подравине", који не продају земљу најсиромашнијима јер исти не могу за њу много платити). Још више би се народа селило

158