Nova Evropa

у Америку, да имају путна трошка, и да се лакше долази до путних исправа. Ако се уз веће средње поседе оставе и велики, а такови би били ако би се максимум земље велепоседника по жељи споменуте анкете несамо умерено повисио него чак удесетеростручио, за земљорадничку сиротињу не остаје друго до исељавање, јер је у отачбини има много више него колико је ње потребно за помоћ усавршеним економским стројевима великих и средњих поседника. Нико нек се не вара, сеоба је једини могући излазак из тешког положаја; а сеобе су наше старо зло, док мања продукција није ни близу толико зло коликим хоће да га направе наши контрареформатори, Наш народ под Турцима кроз векове производио је само толико колико му је за живот требало, и за дажбине Турцима, јер сувишак преко тога и тако су Гурци насилно одузимали; а ипак народ, који је на окупу остао, није пропао, док се исељеници многи изгубише,

Наша држава треба дакле да поступи са спахилуцима као и досадање освајачке државе, — да их прогласи за државна добра, али да их не даје само неким војничким заслужницима него целом народу, јер данас је цео народ војнообавезан, а исти народ и новцем издржава војску а не великаши и племићи. То тражи и дух нашег времена. А о духу времена паметни народи воде рачуна. У Великој Британији у Парламенту грађанске и аристократске странке, које су једна другој по интересима много ближе него обе радничкој, припустиле су радничкој странци да састави владу. Оне виде да време иште неке корените реформе у унутрашњој и спољној политици, за које оне нису способне, нити оне у држави и ван ове имају довољно поверења, те остављају поље рада сувременијој странци а оне се задовољавају улогом контроле, То учинише конзервативни Енглези, јер су довољно и увиђавни и политички несебични, толико колико иште интерес државни, А где би тако што учинила данас код нас владајућа странка „Нова Европа“ је доста пута добро приметила, да наши стари политичари не могу заборавити ни једно старо зло нити научити ништа ново и паметно,

Милутин Јакшић.

159