Nova Evropa

онда, пре 850 година, излаза, дошло је дотле да је сила од„лучила у корист већине одрођенога грађанства. Свијетли хрватски значајеви на Ријеци били су глас вапијућег у пустињи, и „Согриз Зерагабит" постајао је, нехајем Хрвата на Ријеци и њихове браће у троједници све подеснијим тереном за талијанаше и Талијане све до Данунција и Мусолинија, Оно што се догодило мјесеца јануара 1924, био је само генетички резултат борбе од 80 година, а имао је своје фатално историјско наличје у пасивности већине савремених Хрвата. Исто онако као што је Рачки, свим жаром и увјерењем својим, бранио Ријеку, славан је он са обране Међумурја и глаголице, Гледајући овога широкогруднога и далековиднога Југословенина и на саборској трибини, у оним масама саборских представника, у публицистици и у научним студијама, тешко да се може напи већега и спремнијега бранитеља хрватскога државнога права. Тачно каже Динко Политео, један од аутентичних познавалаца прилика хрватскога парламентарнога живота из времена дјеловања Рачкога, нишанећи једном на развикани монопол Странке Права, „да је велика илузија Странке Права кад мисли, да је она ускрисила хрватско државно право, Не, ускрисио га је Рачки, — он га је саградио“. Све његове политичке иступе у споменицама и приједлозима, адресама и говорима, прожима историјски дух права и закона, којим се у оно доба једино успјешно могло и морало нападати и бранити, Све те његове студије и сав тај публицистички рад растурен је по разним листовима и часописима, и његова библијографија сама износи један угледан број. Смичиклас, Флоринскиј, а онда Загорски, који су учинили у својим студијама о Рачкоме и библијографију његових радова

'и списа, непотпунн су. Ја сам сам, прелиставајући „Позор“ од

1861 и 1862, нашао дванаест чланака незабиљежених у њиховим библијографијама. Рачки, који још увијек чека на модерну студију (унаточ изврсној Смичикласовој) о своме раду, и као политичар и као научиик, у свијетлу и данашње науке и развоја политичкога, заслужио би, да му се издаду и сви политички чланци, као драгоцјен прилог повијести Хрвата у другој половици ХЛХ стољећа. Они су нераздруживи с именом тога човјека,

Јер Рачки није био само Југословен као политичар. Он је то још више, узвишеније, и искристализираније, у чистој науци, Као политичар и члан сабора (1861— 1875) он је дубоко ушао у јавни живот Хрватске; но као научник он је сасвим обухватио, за вријеме цијелога свога живота, Југословенство, толиком снагом свога ума и увјерења, да ону томе још данас стоји као јединствен узор пред свима нама, Као двадесетдеветтодишњи свећеник у Риму израђујући своје толемо дјело „Виек и дјеловање св. ћирила и Метода слов-

178