Nova Evropa

balo odštetiti one koji su još pre Rafa ulagali dobre krune * dinare, pa su njihovim padom grdno postradali; ali se i tu može reći, da su ulošci koji su bih sakupljeni Još pre Rata uglavnom već potrošeni, pa se ni tu nema više što spasavati, Dalje, mi nismo narod rentijera, da bi interes ovih bio od tako presudne važnosti da se, samo njih radi, zapostavljaju interesi celine, Uostalom, znatnim porastom dinara stradali bi, i mimo radni narod, svi oni koji bilo iz kojeg razloga duguju znatne iznose, a takih je danas u nas dosta: svi oni koji su gradili kuće i tvormice ili kupovali zemlju uz delomičnu pomoć kredita, ili koji su kupovali robu s pomoću kredita, a to su skoro svi privrednici, zapali bi u veliku krizu i katastrofu, Porast kupovne snage dinara za recimo 100% imao bi za sigurnu posledicu, da bi velik deo naših frgovaca i industrijalaca znatno stradao, jer svi, više ili manje, imaju uz velika stovarišta robe i znatne duSšove, pa dok bi cena robi padala dugovi bi ostali nominalno isti, dok bi stvarno Još i porasli, jer bi ih trebalo vraćati u znatno boljem novcu, A propast velikog dela privrednika povukao bi za sobom i propast dobrog dela naših novčanih zavoda, što bi opet značilo težak udarac za sve ulagače,

Kursu valute pridaje se daleko veća važnost nego što on to zaslužuje, Češka je, kako rekosmo, tekom 1922 podigla svoju valutu na trostruko, i upala je u tešku privrednu krizu; ili, može k iko tvrditi, da se je narodna privreda Češke, usled porasta češke krune, povisila а 300%7 Naprotiv, ostala je ista, ukoliko, usled krize i reducirane produkcije, nije još i smanjena, Austrijska kruna, opet, vredi danas tek 1/14400 svoje predratne vrednosti, pa je li republika Austrija danas u istom srazmeru siromašnija nego što je bio onaj teritorij pre Rata? Mi čak tvrdimo, da popravkom dinara ne bi profitirali na dugo mi omi koji imaju fiksne plate; jer oni — bilo da su državni ili privatni činmovnici — dobijaju, na kraju krajeva, svoja beriva iz rezultata rada čitave privrede, te se po tom i njihovi prihodi imaju da regulišu prema stvarnom radu čitave privrede, Koja hasna za privatne činovnike od porasta dinara, ako privredna kriza kao posledica tog porasta baci u besposlicu i redukciju hiljade i hiljade nedužnih? ,,, Stogša, samo ona vadufna politika koja nosi korasti celome privrednom životu u mogućnosti je da reguliše sva akutna pitanja, pa i najžalosnije pitanje plata državnih nameštenika.

Porast dinara ne bi imao nikakova uticaja та па državni budžet, dapače u nekim pozicijama pogoršao tu situaciju, Jer, naravno, ne smemo zaboraviti, kako Буде а dinara na našu trgovinsku, odnosno па no *kežhaT;

4 1:С0

201