Nova Evropa

podataka, да sudimo akciju admirala kao Vrhovnog Guvernera, da se upoznamo sa njegovom vladom : окобпот, te da na osnovu njih doznamo, zašto admiral Kolčak nije postao ruskim Hortijem, kao što su se toga jako bojali boljševici. Ali i ova Sradja koja je sačuvana u njegovim iskazima, preciznim i dokumentovanim, bez književnih ukrasa i lepih fraza, veoma je važna, Tu imamo veoma uspelu i kompeteninu karakteristiku prilika na ruskom Dalekom Istoku i u Mandžuriji, tokom godine 1918: užasna anarhija, razmirice sebičnjaka »atamana«, većinom opasnih avanturista i hajduka, nesloga efemernih »vlada« bez programa i poštenja, koje traže stranu intervenciju; najzad, sama intervencija, nesigurna, neuvidjavna, neobavecštena, i neodredjena. Onda dolazi najznačajniji deo iskaza, posvećen padu Direktorija i potonjim dogadjajima. Admiral 'Kolčak nije učestvovao u zaveri koja ga je dovela na vladu {tako on tvrdi); on tvrdi, dalje, da prevrat nije bio štetan po svrhu radi koje je preduzet — oslobodjenja Rusije od Ljenjinove vlade, Mislimo da se u tome pok, admiral varao, Prevrat je bio svakako udar za jedinstveni antiboljševički front, njime počinje njegovo raspadanje: prvo su olsečene socijaliste, pa onda nastaje otpadanje demokrata, vanstranačkih masa, dok krajem 1919 admiral Kolčak i njegova vlada ne ostaju sasvim usamljeni, i protiv boljševika, i protiv naroda,

Nije jasno, sa kakvim je programom ušao u posao i primio Vrhovnu Upravu admiral Kolčak, On je imao samo taktičko shvatanje {diktatura do Zemaljskog Sabora, ili do Ustavotvorne Skupštine), programa nije fimao, On nije bio, to se lepo vidi iz njegovih iskaza, ni politički spreman ni politički vešt.

Poslednji deo iskaza govori o posledicama prevrata. Tu je admiral Kolčak hteo da pokaže, kako je njegova vlada uživala poverenje sviju u pozadini protiv boljševičkog fronta. Izgleda da je u prvi mah to delimično tako i bilo, dok loša politika 'kolčakovaca i vešta propaganda boljševika nije tome učinila kraj. Bilo je, ipak, već iz početka buma, i pri ugušenju baš prve take bune streljani su mnogi ljudi ni krivi ni dažni, medju njima nekoliko članova Ustavotvorne Skupštine, Ovaj tragičan dogadjaj, ta strahota bacila je odmah krv i blato na celi režim, i taj zločin s početka već kompromitovao je celi sistem, Pitanje lične nevinosti admirala Kolčaka je vamsporno: on nije naredjivao. ubistva; ali on nije ni uspeo, ni umeo, da kazni krivce, i zato je imao da snosi izvestan deo odgovornosti i za sam zločin.

Nasilna smrt nije dopustila admiralu Kolčaku da završi svoje iskaze, te su mnogi veoma zanimljivi dogadjaji ostali neosvetljeni, Ali i ono što je ostalo, očigledno pokazuje da je klica raspadanja bila već u samom postanku Kolčakove Vlade,

AL, Jelačić.

352