Nova Evropa
deo — »crvena« valuta, u krupnim novčanim jedinicama, koja raste —, pojavljuje u trgovačkoj i industrijskoj cirkulaciji, a samo u meznatnoj meri dolazi u ruke radnika i seljaka, Sovjetsku novčanicu, koja зе srozava, neophodno je potrebno zameniti stabilnom valutom, Cirkulacija »crvene« valute danas је skoncen= trisana ponajviše u gradovima, Doduše, stradavaju usled pada sovjetskih novčanica i radnici, ali su seljaci stradali preimućstveno, budući da u njih nije ni bilo nikakova drugog novca. osim sovjetskog, niti su oni bili u položaju kao radnici, da primaju sovjetsku valutu prema odgovarajućem robnom, ili crvenom, indeksu, Ta se osnovna reforma, u odnosu prema seoskoj privredi i prema seljaštvu, ima izvršiti polako u toku iduće godine {1924—1925),
Ja ovde neću govoriti o celom nizu drugih predlog4, koji su primljeni i razredjeni, i koji ne pobudjuju nikakovo nezadovoljstvo, kao što su: organizacija seoskog privrednog Ктеdita, seosko-privredne kooperative, te dublje prosvećenje celokupne politike naše partije naspram sela, poimence, u pogledu unutrašnje deobe seljaštva, Sva naša politika u odnosu prema seljaštvu, u svim njenim delovima, mora biti strođo uperena na neophodnost роћротабапја од пахе strane siromašnih seljaka, na podržavanje srednjih, i na borbu protiv eksploatatora i protivu nicanja buržoazije po selima, i
Prelazim sada na krupnu industriju, Ako treba dati opštu karakteristiku njena odnosa prema ostalim granama naše privrede, reći ću da je naša krupna industrija u prošloj godini porasla silnije nego ma u kojoj od prošlih godin4; i zatim, da je napredovala mnogo snažnije nego i seoska privreda i sitna industrija, Danas naša seoska privreda iznosi oko 70—75 procenata svoga predralnog nivoa, dok je industrija, dostigla samo 35 procenata, pa ipak, ako se uzme u obzir tempo razvoja industrije i razvoja seoske privrede za prošlu godinu, moraćemo konstatovati, da je industrija učinila, u odnosu prema godini 1921—2, nesravnjeno veći, energdičniji napredak, i postigla znaino veći porast u produkciji, nego seoska privreda, Izneću ovde, za opštu karakteristiku stanja, tablicu što ju je Trocki pokazao na XII kongresu partije, a koja najbolje ilustruje odnos krupne, sitne, i seoske privrede, kako prema predratnom nivou, tako i u odnosu brzine razvoja za poslednje dve godine,
Produhcija prema predrafnim cenama {u milijonima rubalja) Seoska privreda
Godine; Ран | О а i Ukupno: O 1913 — 3721,0 730,0 4,451,0 6.639,8 1921 — 669,0 260,0 929,0 3,535
1922 — 1056,—10% 415,0—100% 1.471,2 3,931,0—100% 1923 — 1293,5—12,5% 200,0—120% 1.793,5 4,094,5—104%
392