Nova Evropa

ова Европа

Књига 1Х. Број 16. _ 1. јуна, 1924

Јовану Скерлићу.

Скерлић је за живота — у томе се сви слажу — био један од најактивнијих људи, он је доспевао да буде све; и наставник, и научник, и књижевник, и уредник, и новинар, и социјални радник, и политичар, И он је на све стране, да. се учевно изразимо, еманирао утицајима. У томе га је надмашио једино — мртви Скерлић. Умро је у часу кад је човек као он био веома користан и потребан ужем и ширем друштву у коме је живео и радио, те је његовом изненадном смрћу настала у том друштву осетна празнина; још кориснији и потребнији био би нам такав човек једино данас, десет година после своје смрти, након ослобођења и уједињења, када су терен освојили друкчији људи од акције него што је био он, његови антиподи, банкократи, афераши, и корупцијонаши. Зато се данас осећа још више његово отсуство из јавног живота, и зато данас све мисли и пише о Скерлићу, више него икад. Пишу о њему дуге чланке, и вајкају се, и они који та за живота нису марили, и које он није марио, или које он не би марио да их је знао и познавао; на многу данашњу жалопојку и хвалопевку, у његову славу и на његов рачун, Скерлић би, да може, одмахнуо руком, и у свом богатом речнику потражио крепку реч да „захвали“ аутору. Он који није делио мишљење ошште мудрости, да о мртвима треба увек само добро говорити, мора ето да трпи да о њему мртву свако сме добро да говори, И то, да говорио њему свашта, и што је било, и што није било, и што стоји и што не стоји.

Уосталом, у овом случају, и при данашњем расположењу духова у овој земљи, кад се више него за личношћу жали за борцем који би храбро стајао на мегдану и раменом подупирао пољуљане темеље друштва, природно је да. се Скерлић, његове личне способности и врлине, не цене правилно и објективно. Изазвали бисмо, вероватно, живо негодовање, кад бисмо се у овом часу на овоме дуже задржали, образлажући своје наводе. Али не можемо а да не кажемо да је, по нашем мишљењу, вредност и личност Скерлићева од савременика у

481