Nova Evropa

»šah-matom«,. Možda to ni danas još nije sasvim jasno ni njima ni njihovim pristašama, pa možda čak ni njihovim protivnicima; jer kod nas uvidjavnost dolazi sporo, a partijske strasti udaraju ljude po očima, te često ne vide ni ono što im je pred nosom, Ali će zato stvari ipak ići svojim tokom, I neće odviše dugo potrajati, pa će i svi ti naši profesijonalni političari i »državnici« znati ono što je danas već jasno neutralnim posmatračima: da je koalicijona vlada iz poslednje krize upala u političku klopiku, bez obzira da li joj je ona bila namerno nameštena ili ne.

Verifikacijom svih radićevskih mandata postala je parlamentarna situacija nedvojbenom: opozicija je dobila znatnu većinu, te raspuštajući Skupštinu bez daljnjega, koalicijona vlada, sa тапјпот narodnog zastupništva za sobom, prestala je biti parlamentarna, Ona se izgovara na kralja, koji, prema Ustavu, ima pravo da odgodi ili raspusti Skupštinu. U stvari, taj izgovor važi samo za ikralja, — on je pokriven Ustavom. A vlada je izvršila državni udar; ili, ako ona to nije učinila (kao što tvrde njeni organi), onda s njom stoji još i gore: onda je ona postala orudjem jednog ustavnog faktora nasuprot drugom, mesto da ovaj drugi — narodnu volju — zastupa kao protuteža prema onom prvom. To je jasno kao dan, i tu nikako izmotavanje, ili pravničko natezanje, ne pomaže. Ili — ili, Ili siledžija — ili slu:ga; ali me sluga narodne volje, što bi u parlamentarnoj monarhiji vlada uvek imala biti,

Doduše, — reći će mnogi, i s opravdanjem, — ovaj je režim i dosada bio siledžijski, i nije mnogo respektovao narodnu volju, Trebalo bi u dokaz nabrojati samo povrede Vidovdanskog Ustava, bez obzira na Obznanu, Zalkon o Zaštiti Države, i druge | iznimne mere, Ipak, razlika je znatna. Dosad je režim kršio na-

rodnu volju takoreći mesvesno, interpretišući zakone na svoj način i zaklanjajući se za svoju parlamentarnu većinu, makako mučno ona često bila skrpljena, Danas, medjutim, i najgori medju režimlijama zna, i ne može a da ne prizna, i drugima i sebi, da se je situacija promenula, Dosta je zato da se zna brojati do deset, Alko se dosad, bar pred svetom, i mogla održavati neka iluzija o parlamentarnom pravu na opstanak režima G. Pašića, ko će danas prevariti ili sprečiti i najopskurnijeg dopisnika stranih novina da ne izvesti svoj list, da sedi premijer nema većine u parlamentu, i da njegov kabinet zavisi sad jedino još o milosti krune?....

Ali, makoliko da je važno, i za vladu 1 za opoziciju, ono Što će inozemstvo reći i misliti o političkoj situaciji u Jugoslaviji, mnogo je važnije, šta će reći onaj koji je poslao poslanike u Skupštinu, kad jednom sazna i shvati situaciju u svoj njenoj širini i dubini, Kako će uticati na birača, i to pre sveša na radikalskog birača, fakat, da njegovi izabranici nemaju većine u

526