Nova Evropa

Треба. одмах рећи да није згодно, а баш ни похвално, кад све оно што долази под фирмом „таде л Атемса"“ (американизам) узимамо као најсавршеније и најидеалније, а да о том и мало даље не размислимо, Хенри Форд је прави американац, човјек великог подузетног духа, и индустријалац који се ничега не боји; као такав он је добро схватио, да треба задовољити радника у становитим његовим, чак и социјалним, захтјевима, и донекле му осигурати животну егзистенцију, јер то за послодавца значи десетероструку и стоструку корист. Задовољство радника и његова осигурана егзистенција, уз врло добру организацију продукције, која до најмањих ситница искоришћује све радне способности радникове, наплаћује се подузетнику колосалним каматима. Да не залазимо даље у историју, зар нису у доба цехова исто тако радили и мајстори бринући се најоданије за здравље и живот својих калфа и шегрта, А зар се и данас власници домаћих теглећих животиња не брину управо „очински“ за своје коње, волове, итд., дајућу им добру храну, чисту стају, и слично. Зашто 2 — наравно, да их уздрже дуже на животу те их тако што боље искористе, Задаћа је и радничких организација социјално и економско збрињавање радничких маса; али Фордове „социјалне реформе“ немају ништа заједничко са оним за чим иде модерни раднички покрет, или то имају само привидно.

За модерни раднички покрет значе социјалне реформе само једну етапу, у настојању за препородом данашњег друштвеног уређења: нестварати од радника живе аутомате, учинити рад извором животне радости, учинити га ужитком и потребом живота, — све то с моралне стране; док, с господарске стране, пренијети продукцијом процес из руку неколицине приватника у руке друштвене заједнице. Све је то врло далеко од Фордова „социјалног реформизма“, или фордизма, којим се привидним економским и социјалним побољшањем положаја радничке класе хоће да умање, а по могућности и избришу, постојеће класне супротности, те на тај згодан начин и уз одобравање најивне јавности учврсти капиталистички начин производње. Кад не помаже отворено непријатељство, помоћи ће привидно пријатељство, — тако резонује модерни капиталиста кад тражи нове методе да би успорио ишчезавање свог царства. Фордизам — као и његов друг, познати нам већ од прије, „Тајлоров систем“ — није отвореним непријатељем радничке класе, али је зато још погибељнијим његовим привидним пријатељем.

Ево једног кратког приказа Фордова система. Фордова жељезница „Пећгов Тоједо апа Гоп КаЏагеад" била је прије увијек пасивна. Форд је у задње вријеме снизио превозне тарифе а повисио радничке наднице, и та је пруга сада ак-

530