Nova Evropa

тивна и уносна! Парадоксно, али је тако. У првом реду, он је завео осамсатни радни дан, и то без разлике за све врсте својих жељезничких намјештеника (за машинисте, ложаче, кондуктере, итд.. Форд држи, да је преко осамсатни рад несамо шкодљив већ и у принципу погрешан, и да индустријска организација у којој се ради више од 8 сати дневно нема права да егзистира. Али је зато радни дан у Фордову предузећу нешто сасвим друго него у којем другом предузећу: намјештеник ради додуше само осам сати, и сразмјерно је добро плаћен; али за узврат томе он се мора за тих осам сати потпуно „посветити“ своме предузећу. Форд је то постигао тиме, што је посао на прузи тако организовао, да сваки намјештеник може свој одређени посао свршити за осам сати; осим тога, он је из посла потпуно елиминирао разликовање вишег и нижег посла, и разликовање по титулама, Сваки радник је радник читавог предузећа: влаковођа мора чистити прозоре на вагонима, ако је то моментано потребно. Ако је један влак дошао у своју коначну станицу прије него је његов персонал навршио осам сати рада, то читав тај персонал има одмах бити упослен у било који други посао.

При изради својих аутомобила (познати Форд-аутомобили) провео је он такођер нову организацију рада, по којој одиста сваки радник постаје обичним стројем, Прије је код те продукције требало 15 људи за један дан на један аутомобил; по новој организацији, отпада на један аутомобил девет радних сила за један дан. Форд, приликом нове организације посла, није залазио у крајност, —- он није отпустио ниједног радника, — једноставно се више радило и више продуцирало; радничка је плата остала иста, аутомобили су бивали јефтинији, а Форд је — зарађивао,

Фордов систем као економски фактор свакако је од огромног значења; он је својим методама постигао и већи интерес својих намјештеника за предузеће, и веће способности код намјештеника, и напокон потпуну стабилност свог предузећа, Али у социјалном погледу значење је тог система негативно, јер, засљепљујући своје раднике економским побољшањем, душевно га и тјелесно заробљује, одвраћа га од његових организација, и убија у њему вољу за борбу за коначне његове циљеве, Радничка класа увиђа већ и сама, да развој економских прилика у читаву свијету улази полагано у еру „фордизма“, и да ће се будуће економске борбе водити под том фирмом привидног пријатељства између рада и капитала; зато ће и она према новој ситуацији морати промијенити своју офанзивну и дефанзивну тактику.

Држимо да је добро, да они који буду читали сад и код нас преведено дјело Х. Форда имају притом на уму и ову страну његове генијалности, Dr. 5B. Апија.

531