Nova Evropa

koji joj se čini vernijim izrazom čoveka, Kao nemačkim romaniičarima, i Gospodji de Stal ideal je evropska, svetska literatura,

Komparativna literarna metoda Gospodje de Stal, tojest obzir na strane literature pri studiju domaće literature, Jeste amalogna uporednim metodama koje su se u 19, veku javile i u drugim granama nauke, u filologiji, lingvistici, folkloru, anatomiji, Hizijologiji, i E, d.. Već godine 1816 štampaju Noel i Laplas »Cours de Littćerature comparće«, a kasnije Vilmen {Villemain) i Amper predaju o »uporednoj« literaturi, Naziv »uporedni«, naročito u literaturi, odomaćuje se i dobija šire značenje, Od uporedjivanja Antike sa Modernom, jedne epohe sa drugom, ili autora s autorom, prelazi se na dublji i opsežniji studij literarnog stvaranja: iraže se zakoni koji uvetuju literarno delo, posvećuje se pažnja psihologiji pojedinca i naroda, i na temelju fakata, bitnih u svim lteraturama, stvara se komparativna literatura, koja znači pre svega teoriju ı filozožiju literature, Dogmafičku kritiku zamenjuje kritika psihološka i socijološka, Taj veliki korak u razvoju francuske kritike čini Sen-Bev (Saint Beuve), protivnik istorijske metode i učenih sistema, Sam Ten da je nazvao »utemeljiteljem psihološke kritike i ljudskog prirodopisa«, Sen-Bev priznaje, da je kolevka literarne tradicije Grčka, i da je ta tradicija dotaknula i Getea ı Šekspira; ali se radi toga ipak ne sme identifikovati pojam klasičnosti s pojmom antike, Slično Geteovoj definiciji, Sen-Bev smatra klasičnim delom ono koje umetnički najbolje izražava svoje doba, Gete je rekao: »Klasično je ono što je zdravo«. Kao autor umetničkih literarnih portreta, koji u biografiji traži dušu i život čoveka Sen-Bev je antipod Tenov, Namesto individualne umetničke kritike, dolazi Ten s naučnim sistemom, koji je ujedno i radikalna promena nazora ma ulogu literarne kritike: kritika treba da delo tumači i objašnjava a ne da ga ocenjuje, Predmet studija nije knjiga sama po sebi nego prilike u kojima je napisana, Tu literarna kritika dobija objektivan naučni karakter, i približuje se naročito socijologiji, pod očitim uticajem nafuralizma u literaturi, Tenova metoda je deterministička, deduktivna, osnovana na apstrakcijama, Te apstrakcije, na koje Ten svodi svako literamo delo, jesu: rasa, podneblje, i moment, To je takozvana moralna temperatura koja stvara delo, Te ideje, radi kojih se Tem smatra jednim od glavnih teoretika naturalizma, izneo je on u predgovoru svojoj Istoriji Emgleske Literature {»Histoire de la littćerature anglaise«, 1864), Velika sposobnost apstrahirana je ujedno i glavna mana Tenova kritičkog sistema, Determinizam Tenov vidi se jasmo već u njegovoj studiji o Titu Liviju, gde je dao prvi nacrt svoje teorije o istorijskom studiju pod uticajem Guzo-a

535