Nova Evropa

бележи пријеме различних, често супротних депутација, од којих су најзнаменитије биле оне јуна године 1905: прва, либерално-демократска, коју је предводио потоњи ректор Московског Универзитета, кнез Сергије Трубецкој; и друга, реакцијонарна, од крајњих десничара. И ту нема никаке оцене, ни једне ни друге, као што нема оцене ни о многобројним реакцијонарним депутацијама које су долазиле у двор у зиму године 1905/6, Али из других извора сазнајемо држање и говоре цареве приликом овог примања: како је он отворено стао на страну најцпрњих елемената, такозваног „Савеза Руског Народа“, заденувши и себи и царевићу значке овог Савеза, тојест политичке странке која је мало пре тога учествовала у најстрашнијим покољима и најбезобзирнијим испадима, тиме и погазивши основно начело монархије, да круна има, да буде изван и изнад странака. Исто тако, говорећи депутацијама племства и сељака, исте зиме, Цар се одлучно борио за право племства на земљу, ударајући гласом нато да неће допустити да се права племства крње, Па ипак се после ниједна племићска рука није дигла на одбрану свога владара, те је Цар Никола остао усамљен, бачен у вртлог револуције управо од својих слугу и лакаја и у обичном и у пренесеном смислу те речи,

Али, све ово ми можемо само наслућивати читајући сада дневник несрећнога Цара Николе, и познавајући иначе околности времена. Ипак се морамо чудом чудити, да је тако бедан садржином и безначајан тај дневник, из којега се често ништа не даје изводити или закључивати, Читајући овај дневник, ми имамо исто оно трагично осећање које и при читању писама Царице Александре, Један човек великих домаћих врлина, а веома слабе спреме и кратке памети, и слабе воље и снаге, био је на челу највеће државе у једно страховито доба. То је била трагедија и земље, и режима, и владара. Мученичка смрт његова завршила је његову личну трагедију, и измирила је њега и земљу; али трагедија земље је остала, Режим који је био кадар да донесе такве плодове, мора остати заувек затрпан у гробу, да се не би поновили призори у овако трагичној ништавности, и у крвавим догаЂајима каке смо видели за царевања несрећног Цара Николе П.

Ал. Јелачић.

541