Nova Evropa

јући шта би пре дохватио и где би шта дохватио, У том врењу и брушењу, балкански камен словенског племена остао је највећим делом храпав и опор, и кроз њега се још не види непрозиран је и чађав; у њему се још поједини његови делови атомским неким законом тару и пуцају, те он стоји још увек као неки варварин, жељан да прима, жедан и гладан праве културе, Његова је оријентација још увек дезоријентација, његова култура је још увек добрим делом самородна, примитивна, Али ако покушамо анализирати поједине утицаје, који су били од јачег и дуготрајнијег деловања и од знатнијих последица, на балканске словенске масе у бегству пред разним господарима туђе и домаће крви, нецивилизоване, сирове, варварске, између Византије и Рима, наћи ћемо да их је коначно најаче запљуснуо вал цивилизације немачке, која је оставила највише трагова, те ибила првом културном оријентацијом. Компоненте живовања додуше рефлексивно су се одбијале од немачког тврдог, хладног, и туђег утицаја, али је ипак остао зарезан у површини доста дубок зарез, кудикамо већи од оног римског (т. зв. дубровачка књижевност, која је породила целу плејаду псеудопесника и књижевника са чистом талијанштином у мишљењу и писању). Византија прилази са црквеним заставама, шкапуларима, крстом, и источним мистицизмом обавија ту подунавску словенску земљу ; али Немац долази са књигом у руци и са старим култом своје западне науке, те доводи Европу и представља је балканском, словенском, варварину, да му касније понуди прву цивилизацију (болнице, касарне, капитал, и банке), те да створи на Балкану другу Европу, у минијатури, да пресади све своје културне институције, од војске до цркве, да поучи варварина и да га европејизира.

По том мосту, дакле, између Источне и Западне Европе, пролазиле су културе и укрштавале се међусобно, делећи међусобом царство; нешто Рим, нешто Византија, а понајвише Герман, т. ј. Немац. Из тога претапања и сагоревања створила се кора културе, која се навукла на то словенско стабло, док је ово изнутра остало и даље у сирову стању, необрађено, и непознато, Из трију компонената израсла је слабачка словенска биљка, коју Запад у задњим деценијима све више залива новим утицајима, пресађујући на девичанско тле своје западњачке културне тековине, привредне, политичке, уметничке и књижевне, материјалне и моралне, позитивне и негативне. Културна оријентација која из тога настаје тешко се даје уочити и одредити; све што се може рећи јесте, да је западњачка, западноевроска, и медијокритетска. Политички, она је демократска: након Рата, потенцовани демократизам, како изгледа, достигао је кулминацију, те прелази у дегенерацију. Специјално за нас, не можемо баш рећи да смо демократи у том смислу како је то у осталој Европи; код нас је мешавина

520