Nova Evropa

одпоза, To je osnova koja im onda služi i pri usmenom 5аstanku u dvorcu Laksenburgu (23, marta), U pogledu Srbije, car tada govori Sikstu: »Što se tiče Srbije, jedino zaista živofno pitanje za Monarhiju jeste pitanje uništenja tajnih društava koja vrše revolucijonarnu propagandu kod nas, To je ta nesrećna politika ovo nekoliko poslednjih godina koja nas je i dovela dovde,.,., Sve ovo treba promenuti, Mi smo gotovi da joj damo jedno prostrano mesto, sa celom obalom albanskom kao debuše, Na taj način, Srbija bi se mogla obnoviti, i mi bismo je u tome pomogli« Još pre toga, u jednoj noti, koju Je očigledno diktovao grof Cernin, tadašnji austrijski Ministar Spoljnih Poslova u odgovor na onaj projekt konvencije, a koju je grof Erdedi predao princu Sikstu u 'Njašatelu skupa s jednim pismom Karlovim, stajalo je {ua tačci 2), kako Austrougarska nikad nije pomišljala na uništenje Srbije, ali da je >potrebno stvoriti sve garancije koje bi mogle u buduće sprečiti političke akcije kao što su one koje su dovele do atentata u Sarajevu«. — Sa svoga tajnog puta u Beč, princ Sikst donosi sa sobom svojeručno pismo cara Karla (datirano 24. marta 1917), kao odđovor na svoj projekt od 17, marta. U tome pismu ponavlja Car ono što je usmeno rekao u pogledu Srbije, ovim rečima »Što se tiče Srbije, njoj ćemo vratiti njenu suverenost, a u iznak naše dobre volje spremni smo i da joj osiguramo pristojan i prirodan prilaz ka Jadranu, i da joj damo široke ekonomske koncesije, Od svoje strane, Austrija će tražii, Ćao osnovni i apsolutni uvef, da Kraljevina Srbija prekine u buduće svaki odnos sa svakim društvom ili svakom grupom čija politikaidezaraspadom Monarhije,poimence i sa Narodnom Odbranom, i da ih rasturi; da lojalno i svim sredstvima u svojoj vlasti sprečava svaku političku agidtaciju u Фот pravcu, bilo u Srbiji bilo van njenih granica, 'te da se mafo obaveže pod jemstvom sil4 Anptante. - Posle ovoga, pregovori su tekli dalje, i princ Sikst išao je još jednom potajno u Beč, ovaj put radi poteškoća koje su se imale savladati u pogledu Italije, Napokon je izgledalo da je sve spremno, i separatan mir s Austrijom gotov, Sa strane Austrije pala je bila već i molba Antanti, da se pošlje jedan delegat u Švajcarsku, koji bi sa princom Kinskim, pašenogom grofa Cernina, potpisao ugovor, oko 15. juna 1917, Princ Sikst činio je od svoje strane sve moguće da do tog mira dodje, nepropuštajući пат priHku da i lično obavesti sve koji su u prvom redu dolazili u obzir o živo} želji i dobroj volji cara Karla i carice Zite da se

555