Nova Evropa

koja je objavljivala po celoj srednjoevropskoj štampi dosetljivu laž, da Je G, Pašić internirao vodje opozicije хђов пићоха дејеftističkog držanja«. To je sve dakle bilo poznato i vani, u savezničkim zemljama, i pok, Miloš Savčić, iskazujući svoje zadovoljstvo s onim Vatsonovim člankom, mogao je napisati (17. oktobra 1918, »The New Europe« IK, 19): »Mi smo puni srčbe i stida što smo prisiljeni da se borimo u Jedno 1 1510 угеше 1 ргобуш režima veleizdajničkih parnica Hapsburške Momarhije, i pro= tivu režima koji se okupio oko jedne veleizdajničke parnice ui srcu samoga našeg narodnog Pijemonta«,

Sam Solunski Proces, sednice pred Vojnim Sudom za ОБcire, počeo je 20, marta 1917; ali su se glasovi o pripremama vojske na bunu pronosili mnogo ranije, te je odluka vlade na Krfu, da se izvestan broj viših oficira uhapsi, a drugi povuku sa fronta i interniraju, pala još na nekoliko meseca ranije, Presuda Velikog Vojnog Suda izrečena je 5, i8, juna 1917, a streljanje trojice osudjenika (Dragutina Dimitrijevića-Apisa, Ljubomira Vulovića, i Malobabića}) izvršeno e 26, juna (po novom

kalendaru), Ш

U to vreme padaju pregovori za poseban mir izmedju Austrije i Francuske (odnosno Antante), pri kojima je posredovao princ Sikst Burbonski, rodjeni brat carice i kraljice Zite, žene austrijskog cara i kralja ugarskog Karla; ovaj (Sikst) je tada bio oficir u belgijskoj vojsci, Decembra 1916, s izjavom Karlovom da bi želeo stupiti u pregovore za poseban mir, počinje akcija u tome pravcu, koja se nastavlja sve do oktobra 1917. kada je Klemans6 prekinuo pregovore. Tu akciju opisao je princ Sikst, s pomoću svoga prijatelja istoričara de-Mantajera (M. de Manteyer), koji je bio uz njega i za sve vreme Каја.

Iz cele te akcije, nas posebno interesuje ono što se odnosi na Srbiju, odnosno na Jugoslovene, U samom projektu konvencije, koja sadrži rezultate preliminarnih pregovora, a koja je 12, februara 1917 fiksirana, u četvrtoj tačci fraži se restauracija Srbije »u potpunosti svojih suverenih prava i svojih granica«, kao i »jedan slobodan i dovoljan izlaz na Jadransko More«. Medjutim, car Karlo ne pristaje odmah na ovai predlog: on okleva da prizna nezavisnost Srbije i održanje пједпе Фпазе, već kao da teži da stvori jedno Jugoslovensko Kraljevstvo, kote bi obuhvatilo Bosnu, Hercegovinu, Srbiju, Albaniju, i Crnu Goru, dok bi kakav arkiduka od Hapsburga uzeo krunu na račun Karagjordjevića, U projektu nove note, od 17. marta, koiu princ Sikst prilaže uz svoje pismo u odgovor Karlu, u tačci 3, on se vraća na raniji predlog u pogledu restauracije Srbije, i dodaje još »široke ekonomske koncesije« radi osiguranja prijateljskih

554